Šta su mogući razlozi kašnjenja masovne proizvodnje u Kragujevcu i da li u evropskom restrukturiranju ima mesta i za Srbiju, objašnjavaju stručnjaci MAT-a. Još se čeka početak masovne proizvodnje modela „fijat grande panda” u kragujevačkoj fabrici automobila. Proizvodnja je za Srbiju izuzetno važna jer je ugrađena u projektovani rast BDP-a za ovu godinu i rast robnog izvoza, objavljeno je u poslednjoj martovskoj analizi MAT-a.
Iako su ovog meseca iz fabrike u Kragujevcu manje isporuke krenule ka evropskom tržištu, proizvodnja nije u punom kapacitetu, a stručnjaci objašnjavaju šta su mogući razlozi kašnjenja. Evropska automobilska industrija suočava se s ozbiljnom krizom. Industrija, koja je decenijama bila motor ekonomskog rasta i zapošljavanja, sada se nalazi pod pretnjom pada proizvodnje, smanjenja radnih mesta i gubitka tržišnog udela u korist azijskih – ističe se u izveštaju. Napominju da odnedavno postoji i strah od uvođenja visokih carina na izvoz automobila u SAD. Povećanje troškova proizvodnje, smanjenje konkurentnosti na američkom tržištu i potencijalna premeštanja proizvodnje van Evrope mogli bi promeniti strukturu i dinamiku automobilske industrije.
Brendovi kao što su „Folksvagen”, „Be-Em-Ve”, „Mercedes” i „Stelantis” bi se suočili sa smanjenom potražnjom zbog povećanja cena vozila. Američki potrošači osetljivi su na cene i to bi moglo dovesti do smanjenja prodaje, navodi se u izveštaju i dodaje da je „Stelantis” već prisutan u SAD sa velikim fabrikama, tako da bi mogućnost daljeg širenja proizvodnje u Americi mogla da bude opcija, ali bi to za kompaniju znatno uvećalo ukupne operativne troškove i logističke izazove.
Ekonomisti smatraju da ključni strateški izazov za evropske proizvođače automobila tranzicija ka električnim vozilima (EV), koja je ubrzana strogom ekološkom regulativom EU. Tradicionalni proizvođači, poput „Folksvagena”, „Renoa” i „Stelantisa” suočavaju se sa ogromnim ulaganjima potrebnim za razvoj baterijske tehnologije, dok istovremeno gube prednost nad kineskim kompanijama (SAIC, BYD, „Nio”, „Xiaomi”, „Chery”, BAIC, „Geely”) koje nude jeftinije i tehnološki naprednije modele.Visoki troškovi energije u Evropi čine proizvodnju skupljom u poređenju s konkurencijom. Problem predstavlja i usporavanje ekonomskog rasta u EU – što smanjuje kupovnu moć potrošača i dovodi do pada prodaje novih vozila.
– Poseban izazov za „Stelantis” je smanjenje potražnje za njegovim modelima, posebno u Evropi. Slabija prodaja električnih vozila, delimično uslovljena smanjenjem državnih subvencija i konkurencijom jeftinijih kineskih modela, dovela je do revizije poslovne strategije. Zato kašnjenja u proizvodnji novih modela, poput modela „grande panda”, koja je prvobitno bila planirana za kraj 2024. godine, dodatno usporavaju poslovanje kompanije, što je navelo menadžment da razmatra optimizaciju proizvodnih kapaciteta, što uključuje moguće zatvaranje nekih fabrika i restrukturiranje radne snage – navodi MAT.
Kako se ističe, zanimljiva je još jedna tendencija na koju ukazuju analitičari Evropske komisije. U istočnoj Evropi zabeležen je poslednjih godina rast proizvodnje automobila, naročito u državama poput: Češke, Poljske i Mađarske.
Stručnjaci napominju da istočna Evropa postaje ulazna tačka za strane kompanije na tržište EU, a ovaj trend bi mogao da se nastavi uključujući i proizvodnju električnih vozila. – U ovakvom evropskom restrukturiranju proizvodnje sigurno ima mesta i za Srbiju. Posebno sa najavom još agresivnijeg ulaska kineskih kompanija u naš region kao što je novoizgrađena fabrika kineskog giganta BYD počinje s radom ove godine u Segedinu. – Budućnost evropske automobilske industrije zavisi od sposobnosti kompanija da se prilagode novim tržišnim uslovima i pronađu održiva rešenja za rastuće izazove – zaključak je analize koju je objavio MAT.
