Evropa se već dugo muči oko Bliskog istoka. Odluka Irske, Španije i Norveške da priznaju palestinsku državu više govori o unutrašnjoj politici tih zemalja nego bilo čemu drugom.
Očito je odluka tri evropske države da preduzmu ovaj korak vredna pažnje i imaće diplomatske posledice, možda kroz pritisak na saveznike da zauzmu čvršći stav prema sukobu Izraela i Hamasa.
Međutim, do sada nikakav pritisak, čak ni od SAD, nije imao veliki uticaj na razmišljanje premijera Benjamina Netanjahua. Izrael je odgovorio opozivom ambasadora tri zemlje, optužujući ih da su ovom odlukom nagradili teror.
Rasprave o tome šta priznanje državnosti praktično znači i koliko je ono dugoročno korisno za palestinsku stvar posve su valjane. Ali u stvarnosti su ulozi prilično niski za većinu evropskih zemalja kada su u pitanju Izrael i Palestinci.
U Irskoj, Španiji i Norveškoj biračko telo podržava palestinsku državu i malo je verojatno da će odluka o priznanju imati ikakve političke posledice. To nije nužno slučaj u drugim evropskim zemljama. Iako dugoročno podupire mirno rešenje s dve države, Nemačka je dosledna u svojoj podršci Izraelu. Isto kao i Mađarska, Poljska, Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi.
Vojna podrška
Glavna posledica ovoga je vojna potpora, što neizbežno postavlja pitanja o saučesništvu u ratu protiv Hamasa, odnosno oružje koje se koristi za ubijanje civila. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva trenutno je pod pritiskom da objavi pravni stav o tome je li prodaja oružja Izraelu u suprotnosti s međunarodnim pravom.
Ali to su većinom domaći problemi. Dugo su evropske vlade uglavnom smatrale Bliski istok, posebno Izrael, nečim čime se SAD bavi, delom i zbog američkih vojnih operacija u regiji.
Evropske zemlje jednostavno nemaju veliki uticaj na ovom području. Bliski istok nije u velikoj meri dominirao evropskim načinom razmišljanja sve dok posledice Arapskog proleća nisu dovele do ogromnog priliva migranata u kontinentalnu Evropu. Osim praktičnih implikacija, masovna migracija predstavljala je i bezbednosni rizik jer su se terorističke skupine skrivale među izbeglicama i provodile zločine širom kontinenta.
To ne znači da Evropljani nisu marili za Bliski istok, posebno za palestinsku stvar. Veliki delovi Irske podržavaju Palestinu zbog vlastite istorije okupacije. Norveška je posredovala u čuvenom sporazumu iz Osla.
Evropska unija je kroz istoriju slala ogromne količine humanitarne pomoći na palestinska područja i podržavala rješenje u vidu dve države.
Evropska komisija ovako je odgovorila na vest od srede:
“Evropska unija gaji dugogodišnju predanost viziji nezavisne i suverene države Palestine, koja živi rame uz rame s Izraelom u miru i sigurnosti.”
Ovo nije koordinisani evropski iskorak. Norveška nije članica EU. A ideja da bi svih 27 članica bilo spremno ići tako daleko kao Irska i Španija čini se krajnje neverovatnom. Da, to bi moglo izvršiti pritisak na veće igrače da zauzmu stav, ali Evropa ne govori jednim glasom i malo je vjerojatno da će to učiniti u skorije vrijeme.
