„Đavolja Varoš je jedan od onih dragocenih delova zemlje koje priroda stvara i čuva, praveći ih neprolaznim i nepromenljivim“- Ivo Andrić.
Mesto na kome se priroda, ljudska mašta i legenda prepliću – Đavolja varoš. Kamena šuma, impresivno čudo Balkana, smeštena na jugozapadu Srbije, jedno je od najlepših i najposećenijih turističkih destinacija, koje svojom lepotom, oduzima dah svakom posetiocu.
Spomenik kulture u selu Đake, blizu Kuršumlije, prostire se na 67 hektara. Čine ga zemljane figure i dva izvora jako kisele vode, fenomeni prirode.
Nastala pod uticajem snažnih erozionih procesa, uzdiže se kao skup visokih i tankih kamenih stubova, kula, zaobljenih vrhova, koje nose blokove na čijim vrhovima su položene kamene kapice.
Ukupno 202 figure obrazuju se, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo nastaju. Visoke i do 15 metara, smeštene su u dve jaruge, podeljene vododeljnicom, „Đavolja jaruga“ i „Paklena jaruga“. Okružene tlom različitih nijansi, svaka figura ima jedinstvenu formu, teksturu i boju.
A dva izvora vode, prava su prirodna retkost, čudnih svojstava. „Đavolja voda“ u blizini piramida u Đavoljoj jaruzi je hladan i ekstremno kiseo izvor, za razliku od dosta blažeg „Crvenog vrela“.
Spektakularan pogled na ovaj srpski dragulj, pruža se sa brojnih vidikovaca, koji su urađeni sa ciljem očuvanja prirodne sredine i kako bi omogućili bezbedno posmatranje.
I bilo da izaberete vidikovac „Đavolju varoš“, „Paklenu Reku“, „Crveni Čot“, „Đavolju Klisuru“, uživaćete kako u lepoti tako i u pričama o brojnim legendama koje se vezuju za nastanak ovog mesta.
Kako je Đavolja varoš dobila ime
Dodatnu misteriju unose predanja o đavolima i vragolama, i njihov mistični uticaj na oblikovanje ovih neobičnih formacija.
Da li je istinita legenda o đavolu koji je želeo da oženi svoju sestru, ali mu nije dozvoljeno pa je iz besa pljunuo otrov na tlo stvarajući vragolaste figure? Ili pak, ona o zaljubljenom paru koje je đavo osudio na večnu patnju pretvarajući ih u kamen? A onda idu legende o vilama koje su se pretvorile u kamenje kako bi izbegle đavolsko nasilje, ali i onim dragim, prelepim koje noću dolaze i „prorade“ uz pesmu i igru.
Ipak, mnogima je najzanimljivija, a i najrealnija legenda o vodi sa izvora koja ima isceliteljske moći jer je dodirnula kamene figure, koje predstavljaju očišćene duše.
Iako nije zvanično uvrštena među sedam svetskih čuda, Đavolja Varoš ima poseban status kao prirodno čudo Srbije. Zbog svoje jedinstvenosti, privlači ljubitelje prirode, istraživače, a postala je jedan od najimpresivnijih geoloških fenomena u svetu.
I kako je govorio čuveni geografičar Jovan Cvijić, „Đavolja Varoš oduzima dah i nudi jedinstven doživljaj geoloških čuda“.
