Na osmom kilometru od parka Bukovičke banje, na ulazu u Darosavu, sa leve strane magistralnog puta, nalazi se jedinstven muzej na otvorenom kakvog nema na Balkanu. Autor postavke je šampion Srbije u motosportu Dragoslav Kule Perišić, koji je, kako kažu poznavaoci sporta, u karijeri osvojio praktično sve što se može osvojiti. Četiri puta je bio prvak Balkana, šampion Jugoistočne Evrope, sedam puta najbolji u Srbiji i Jugoslaviji, a nosilac je i Zlatne kacige, najvažnijeg priznanja u domaćem motociklizmu. Takmičio se širom sveta, od Nemačke, Francuske i Španije, do Katara, Bahreina, Japana… Ulaz u Muzej automoto sporta je besplatan, Dragoslav će vam pokazati postavku, a tu su i brojni motocikli, fotografije, uspomene.
Glavni eksponati su motocikl kojim je otac ovog slavnog asa Živorad vozio prvu trku u karijeri 1962. godine i motocikl sa prikolicom koji je ručno napravio Ljubomir Popović – Bata Pop. U moru trofeja, medalja i fotografija izdvajaju se: Kuletova omiljena Honda sa startnim brojem 44, sa kojom je pobeđivao u skoro svim trkama tokom pet godina, zatim Jamaha 600 na kojoj je vozio evropski Championship, kao i Suzuki 1000, sa kojim je vozio šampionat sveta.
Po predanju, Turci su dozvolili da se crkva podigne u selu, ali pod uslovom da se posao završi za jednu noć.
Zato je napravljen od drveta u vreme kada je knez Miloš Obrenović uveliko obnavljao pravoslavne hramove u oslobođenoj državi. Prema tekstu Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu, tačna godina izgradnje nije poznata, ali je na prestonim ikonama i kamenim svećnjacima ispisana 1833. godine, pa se pretpostavlja da je tada završena.
Dok obilazimo crkvu, moj domaćin Dragoslav Kule Perišić mi priča kako je sa svojim prijateljima pomogao u obnovi zvonika, kao i da je pruga, odnosno voz „Ćira“ odavde prolazila od Beograda, kroz Mladenovac, Aranđelovac, Lajkovac i dalje do Zvornika, odnosno Bosne i Hercegovine.
„Putnički saobraćaj je ukinut sredinom sedamdesetih, a deset godina kasnije ukinut je i teretni saobraćaj. Pruga je puštena u rad 1900. godine i pre nekoliko godina“, rekao je Kule, sa kojim sam nastavio do izvora mineralne vode.
Posećujemo i starijeg meštana Darosave Dragišu Prokića, koji je rođen 04.11.1926. godine.
Iako ima 97 godina, on mi detaljno priča o izvorima mineralne vode u ovom selu, koju meštani redovno piju.
„Imao sam desetak godina kada je Ilija Mihajlović, tada narodni poslanik na izvoru, koji se tada i danas zove Prokića izvor, počeo da gradi zgradu i bazen metar po metar, možda malo veći. Hteo je da flašira vodu, ali pošto kapacitet vode nije bio veliki, samo litar u minuti, našao je drugi izvor, izvor Glišića“, priseća se Dragiša. izvori mineralne vode; gde meštani dolaze da ga sipaju, ali koji je, nažalost, neuredan i pun đubreta.
„Izgradio je kuću sa tri sobe u kojoj su stanovali podstanari, bračni par, koji je vodio računa o izvoru u prizemlju. Mi iz Darosave dolazili smo nedeljom da pevamo i igramo, izvor Prokića je bio mesto za izlazak, ali i mesto gde smo besplatno točili kiselu vodu“, kaže Dragiša i dodaje da se seća da je kuća izgorela. u požaru posle Drugog svetskog rata. Kule Perišić mi priča o izvoru kisele vode Glišić u Darosavi (na slici gore).
„Moj deda je pre rata bio zaposlen u popuni. Baba Verka mi je pričala da se voda punila u ravne zelene flaše, da je manje od litra i da se zove „Karađorđe“. Prema njenim rečima, radilo je deset radnika, a voda je prevožena volovskim zapregama do Beograda. Pošto je voda lekovita, ljudi su dolazili ovde da se trljaju blatom i leče probleme sa kičmom“.
Treći izvor kisele vode koji sam posetio u Darosavi, koji je, kao i Glišićki izvor, uređen za turiste, nalazi se odmah pored Muzeja moto sporta. Episkop šumadijski Jovan je 26. jula 2022. godine, na praznik Sabora Svetog Arhangela Gavrila, osveštao česmu – zadužbinu, kao i granitno spomen-točko posvećeno upokojenim asovima moto sporta.
