Kada jednu državu i narod ne možete savladati silom – ratovima, sankcijama i pritiscima, tada se kroz uticaj na njegovu kulturu kroz obrazovanje i medije pokušava slomiti njegov identitet. Počinje da se preispituje istorija, vrši se njena revizija, dotadašnji kulturni obrasci se proglašavaju nepoželjnim, kulturna baština primitivnom, sa krajnjim ciljem da se postidite sopstvenog porekla. Takva okupacija ulazi u sve pore društva.
Prvo, ulazi kroz medije. Banalizacija svega, svođenje svake teme na primitivizam, proglašavanje svega nenormalnog za normalno. To rezultira stvaranjem amofrne mase, društva beskičmenjaka u kojem se ništa ne preispituje. Takvom društvu možete prodati sve – čak do te mere da bi pre bio Šveđanin ili Nemac, nego pripadnik sopstvenog naroda. Posledica je i stvaranje svojevrsnog Stokholmskog sindroma, u kojem se zaljubljujete u svog okupatora.
Kako drugačije objasniti činjenicu da se danas uopšte može govoriti o saradnji i pristupanju NATO nakon zločina koji su počinili krajem 20. veka srpskom narodu? Ili patološku potrebu za pristupom Evropskoj uniji, dok nas ta ista EU svakom koraku na tom putu ponižava, uslovljava i ucenjuje? No, (geo)politička pitanja ćemo ostaviti sa strane. Oni su samo posledica okupacije u obrazovanju i kulturi među Srbima.
Kulturna okupacija kroz medije i obrazovanje
Prethodnih godina mogli smo čuti vesti da su iz školskog programa izbačeni Desanka Maksimović, Milan Rakić. I možda tako nešto i nije čudno ako uzmemo u obzir činjenicu da srpske udžbenike štampa nemačka kompanija Klet. U udžbenicima istorije, koje štampa isti taj Klet, srpski đaci uče o Hrvatskoj i Hrvatima u 11. veku (?!).
Kao da uticaj stranih država nije bio dovoljan među đacima u osnovnim i srednjim školama, pa su sada širom vrata otvorena i stranim univerzitetima. Istina, predlog zakona koji bi to omogućio je povučen. Ali bio je povučen i onaj o litijumu. Isto tako, na KOBIS-u (Zadružni internetski bibliografski sistem i usluge) jedna knjiga zavedena je na „bosanskom jeziku“.
Svaki pokušaj da se ukaže da postoji okupacija, ili da se nešto promeni, biva sistemski napadan od strane najuticajnijih medija. Srpski profesor, cenjen na Zapadu, Aleksandar Kavčić, odlučio je da se bori da Srbija štampa svoje udžbenike. Napadan je, pljuvan i ocrnjen. Nemački izdavač, s druge strane, prikazan je kao junak. Protiv stranih fakulteta glas je digao beogradski Univerzitet – proglašeni su za rušitelje države, a protivljenje dolasku stranih fakulteta je proglašeno za uskraćivanje boljeg standarda srpskoj deci.
„Po pitanju udžbenika, stranci ovde imaju uticaj. Dobili su to – mi smo im dali. Naša država, Vlada je dozvolila tako nešto. I sada ko štampa udžbenike, oni mogu biti štampani ovde u Srbiji. I dok su možda i autori naši državljani, uređivačka politika je iz inostranstva, sistem rada je iz inostranstva. Korupcija u sferi udžbenika opet nam dolazi iz inostranstva. Pre svega Nemačke, koja kobajagi zagovara neke fer tržišne uslove i demokratiju, a ovde nam servira korupciju u sferi udžbenika“, rekao je Kavčić gostujući u emisiji Kompasinfo.
„Po pitanju udžbenika stranci ovde imaju uticaj, dobili su to, mi smo im dali, naša država, Vlada je dozvolila tako nešto i sada ko štampa udžbenike? Oni mogu biti štampani ovde u Srbiji, dakle štampaju se tu…“
Pogledajte celu emisiju: https://t.co/QuPFK0njlu pic.twitter.com/WxGodzQbT2
— Kompas (@kompasinfo) November 5, 2024
Kulturni inženjering
Ovih dana je izbačena iz obavezne lektire i pesma Milana Rakića „Na Gazimestanu“. Na to je ukazao i istoriograf Radovan Kalabić gostujući u podkastu „Rubikon“.
„Jednu od najlepših naših pesama, gde imate onu strofu u kojoj kaže ‘danas nama kažu, deci ovog veka’, da smo nedostojni istorije naše““, ukazuje Kalabić.
„Evo ovih dana je i izbačena i pesma Milana Rakića, velikog našeg pesnika, diplomate, patriote „Na Gazimestanu“, izbačena je iz obavezne lektire. Jedna od naših najlepših pesama, gde imate jednu onu strofu u kojoj Milan Rakić kaže – Danas nama kažu deci ovog veka da smo… pic.twitter.com/pQ9Tejzoem
— Rubikon (@RubikonPress) October 28, 2024
Da davanje tržišta udžbenika od strane Srbije stranim zemljama otkriva kolika je okupacija naše zemlje, smatra i sveštenik i profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči Darko Đogo. Za Kompasinfo kaže da je sam koncept nametnut spolja.
„Kako bi se nešto do sada sveto i neprikosnoveno prikazalo kao stvar tržišta, trgovine. Kao kada za ljubav tvrdite da je prosto stvar trgovine, novca, kupujem-prodajem-nudim odnosa. U takvom rasporedu stvari, „logično“ je onda da se dušama i umovima naše djece trguje a da se ta trgovina povjeri stvarnim vladarima Srbije iz krugova bjelosvjetskih mešetara ljudskim dušama“, kaže Đogo.
Pisac Muharem Bazdulj za Kompasinfo kaže da je došlo do „decentralizacije sistema obrazovanja“, pa umesto nekadašnje situacije gde Zavod za udžbenike kao državna institucija brine o sadržaju, sada imamo situaciju da različiti idavači to rade samostalo.
„Iskren da budem, nisam se nešto specijalno bavio time kako to izgleda u praksi, ali jasno je da to pruža priliku stanovitog ‘inžinjeringa’. S druge strane, veliko je pitanje koliki je ‘identitetski kapacitet’ školskih programa generalno. Ljudi koji su završili obrazovanje u vrijeme ‘bratstva i jedinstva’ odveli su nas u bratoubilački rat. Oni koji su odgojeni programski ateistički danas su veliki vjernici i tako dalje. Tako da, makar polušaljivo, možda možemo zaključiti da pored nekih drugih načina razvoja sopstvene kulture, sadržaj školskih udžbenika i nije nužno najbitniji“, kaže Bazdulj.
Slamanje kičme
Srbija možda nije vojno poražena, suverena je zemlja u teorijskom smislu. Ali okupacija danas nije ono što je bila ranije. Vojnu upravu i vlast zamenili su drugi uticaji. Snaga zemalja političkog zapada ne ogleda se samo u vojnoj moći, nego u Koka Koli, Guglu, pop kulturi uopšte. Nije zapad savladao bivši istočni blok vojno, nego kulturološki plasirajući mu svoj kulturni obrazac kao poželjan, prodajući svoju demokratiju kao jedino prihvatljivu.
Kada jednom narodu savijete ili, čak, slomite kičmu, vojna sila nije potrebna. Ona je samo krajnje sredstvo ukoliko pokušate da se ispravite ili oduprete.
(Aleksandar Stojanović za Kompasinfo)
