Počela ispitivanja koja bi trebalo da lociraju masovne grobnice na najvećem stratištu u Srbiji gde su, prema nekim podacima, nemački okupatori od 1941. do 1944. pogubili i zakopali oko 60.000 ljudi
Zelena poljana prošarana cvećem, tišina koju nakratko prekida glas ptica i šum vetra prikrivaju ono što u svojim nedrima čuva zemlja na nekadašnjem stratištu u Jajincima – ubijene i spaljene Jevreje, Rome, Srbe, verski i politički nepodobne građane Beograda, Srbije, pa i cele porobljene Kraljevine Jugoslavije.
Ovde je zakopano 60.000 ljudi
Na ovom mestu, prema nekim podacima, nemački okupatori su od 1941. do 1944. pogubili i zakopali oko 60.000 ljudi.
Da bi se, na našu sramotu, tek posle 80 godina od ovog zločina utvrdilo šta je ostalo od masovnih grobnica, juče su u okviru Spomen-područja „Jajinci”, a u organizaciji Muzeja žrtava genocida počela prva istraživanja tla – geomagnetna i georadarska.
Ispitivanja će na ovom najvećem pojedinačnom gubilištu i grobilištu u Srbiji trajati oko tri nedelje, a posle će se utvrditi tačne lokacije grobnica. Potom će moći i da se planira kako da se uredi ovaj prostor, ali i da počne gradnja zdanja Muzeja žrtava genocida. U ceo projekat uključeni su i Arheološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti i Centar za nove tehnologije „Viminacijum”.
Ovo mesto je pre 88 godina zamišljeno da bude jedno od najvećih vojnih strelišta vojske tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Njegova gradnja počela je 1936. godine i do 1941. završeno je tridesetak odsto planiranog. Napadom sila Osovine na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju ovo strelište postalo je nažalost i najveće stratište tadašnje nemačke okupacione zone „Srbija”.
Memorijalni Spomen-park „Jajinci“ je nastao posle Drugog svetskog rata
Za te četiri godine na ovom mestu je, prema podacima istoričara, pokopano oko 60.000 žrtava. Posle Drugog svetskog rata tu je nastao memorijal Spomen-park „Jajinci” kao svedočanstvo počinjenog zločina – rekao je Bojan Arbutina, kustos-istoričar Muzeja žrtava genocida i rukovodilac Odeljenja za naučnoistraživačku delatnost. On je istakao da se u okviru parka nalazi spomenik čiji je autor Vojin Stojić, ali i još nekoliko obeležja.
Odlukom Vlade Srbije od 21. septembra 2023. muzej je dobio ovaj park na staranje i od tada u saradnji sa gradskim i republičkim ustanovama radimo na njegovom preuzimanju. Taj proces je komplikovan, ali se trudimo da što pre park privedemo nameni i očuvamo sećanje na nevino postradale pretke – rekao je Arbutina.
U istraživanju tla primeniće se, kako je rekao Vladimir Miletić, geofizičar Centra za nove tehnologije „Viminacijum”, dve nedestruktivne metode – geomagnetska i elektromagnetska, odnosno georadarska.
Nijedna od njih neće izmeniti prostor od oko dva i po hektara na kome se rade istraživanja. Ove dve metode su usklađene i očekujemo da će dati rezultate. Već smo ih koristili prilikom istraživanja stratišta u Donjoj Gradini, kao i na arheološkim lokalitetima.
Instrumenti mogu da snimaju tlo do šest metara dubine, ali ćemo mi ovde raditi ispitivanja do oko tri metra. Ovi instrumenti ne beleže samo očuvane zemne ostatke, već mogu da registruju i promene u sastavu tla kada je došlo i do spaljivanja žrtava – objašnjava Miletić.
Ubijeni su vađeni iz jama i spaljivani
Jer, prema nekim istorijskim podacima, Nemci su 1943. naredili da se ubijeni vade iz jama i spaljuju.
Tužno je i zabrinjavajuće. Odraz je decenijske neodgovornosti prema našim zajedničkim precima stradalim u Drugom svetskom ratu što smo tek posle 80 godina počeli prve istraživačke radove na ovom spomen-području. Ono je uspostavljeno 1952. godine, a tek sada postaje pravno lice i o njemu će se starati ustanova kulture.
Spomen-park „Jajinci” utvrđen je za nepokretno kulturno dobro 1987. godine odlukom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i to je najniži stepen zaštite.
Naš cilj je da se ono utvrdi kao kulturno dobro od izuzetnog značaja i da dobije najviši stepen zaštite, da dobije nultu kategoriju, poput Šumarica. Jer, Jajinci su najveće gubilište iz perioda Drugog svetskog rata u Srbiji, a za Srbe drugo posle Jasenovca – istakao je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
On je napomenuo da je preduslov muzeja bio da se na ovom području rade nedestruktivna istraživanja.
U stalnoj smo komunikaciji sa Džil Kar, redovnom profesorkom Univerziteta u Kembridžu i vodećim stručnjakom u svetu u oblasti forenzičke arheologije Drugog svetskog rata, koja nam je dala određene sugestije, a koje su u saglasju sa stavovima naših stručnjaka.
Cilj je da se preminuli sačuvaju od zaborava
Nama je cilj da se detektuju grobnice, da se dostojno obeleže i sačuvaju od nebrige i zaborava, ali i ono što je opšti konsenzus – da se ovde podigne nova zgrada Muzeja žrtava genocida. Ona će se graditi neposredno uz masovne grobnice, ali nipošto na njima. U izradi je niz projekata, poput obnove čuvarske kućice, koja će prerasti u kustosku, i pisanja naučne monografije o strelištu, stratištu i memorijalu u Jajincima – naglasio je Ristić.
Na ovom mestu sahranjene su i civilne i vojne žrtve, pripadnici različitih naroda i veroispovesti i zato će morati da se vodi računa o tome kako će se ovaj prostor urediti.
Versko učenje u judaizmu ne dopušta intervenciju nad posmrtnim ostacima, tako da ćemo u saradnji sa jevrejskim starešinama razgovarati o tome u kojoj meri možemo da izvodimo bilo kakve radove na ovom prostoru. Sve radimo vrlo obazrivo da ne bismo narušili dostojanstvo pogubljenih i sahranjenih – napomenuo je Ristić.
Sredstva za istraživanje omogućila je Vlada Srbije, Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida.
