Почела испитивања која би требало да лоцирају масовне гробнице на највећем стратишту у Србији где су, према неким подацима, немачки окупатори од 1941. до 1944. погубили и закопали око 60.000 људи
Зелена пољана прошарана цвећем, тишина коју накратко прекида глас птица и шум ветра прикривају оно што у својим недрима чува земља на некадашњем стратишту у Јајинцима – убијене и спаљене Јевреје, Роме, Србе, верски и политички неподобне грађане Београда, Србије, па и целе поробљене Краљевине Југославије.
Овде је закопано 60.000 људи
На овом месту, према неким подацима, немачки окупатори су од 1941. до 1944. погубили и закопали око 60.000 људи.
Да би се, на нашу срамоту, тек после 80 година од овог злочина утврдило шта је остало од масовних гробница, јуче су у оквиру Спомен-подручја „Јајинци”, а у организацији Музеја жртава геноцида почела прва истраживања тла – геомагнетна и георадарска.
Испитивања ће на овом највећем појединачном губилишту и гробилишту у Србији трајати око три недеље, а после ће се утврдити тачне локације гробница. Потом ће моћи и да се планира како да се уреди овај простор, али и да почне градња здања Музеја жртава геноцида. У цео пројекат укључени су и Археолошки институт Српске академије наука и уметности и Центар за нове технологије „Виминацијум”.
Ово место је пре 88 година замишљено да буде једно од највећих војних стрелишта војске тадашње Краљевине Југославије.
Његова градња почела је 1936. године и до 1941. завршено је тридесетак одсто планираног. Нападом сила Осовине на тадашњу Краљевину Југославију ово стрелиште постало је нажалост и највеће стратиште тадашње немачке окупационе зоне „Србија”.
Меморијални Спомен-парк „Јајинци“ је настао после Другог светског рата
За те четири године на овом месту је, према подацима историчара, покопано око 60.000 жртава. После Другог светског рата ту је настао меморијал Спомен-парк „Јајинци” као сведочанство почињеног злочина – рекао је Бојан Арбутина, кустос-историчар Музеја жртава геноцида и руководилац Одељења за научноистраживачку делатност. Он је истакао да се у оквиру парка налази споменик чији је аутор Војин Стојић, али и још неколико обележја.
Одлуком Владе Србије од 21. септембра 2023. музеј је добио овај парк на старање и од тада у сарадњи са градским и републичким установама радимо на његовом преузимању. Тај процес је компликован, али се трудимо да што пре парк приведемо намени и очувамо сећање на невино пострадале претке – рекао је Арбутина.
У истраживању тла примениће се, како је рекао Владимир Милетић, геофизичар Центра за нове технологије „Виминацијум”, две недеструктивне методе – геомагнетска и електромагнетска, односно георадарска.
Ниједна од њих неће изменити простор од око два и по хектара на коме се раде истраживања. Ове две методе су усклађене и очекујемо да ће дати резултате. Већ смо их користили приликом истраживања стратишта у Доњој Градини, као и на археолошким локалитетима.
Инструменти могу да снимају тло до шест метара дубине, али ћемо ми овде радити испитивања до око три метра. Ови инструменти не бележе само очуване земне остатке, већ могу да региструју и промене у саставу тла када је дошло и до спаљивања жртава – објашњава Милетић.
Убијени су вађени из јама и спаљивани
Јер, према неким историјским подацима, Немци су 1943. наредили да се убијени ваде из јама и спаљују.
Тужно је и забрињавајуће. Одраз је деценијске неодговорности према нашим заједничким прецима страдалим у Другом светском рату што смо тек после 80 година почели прве истраживачке радове на овом спомен-подручју. Оно је успостављено 1952. године, а тек сада постаје правно лице и о њему ће се старати установа културе.
Спомен-парк „Јајинци” утврђен је за непокретно културно добро 1987. године одлуком Завода за заштиту споменика културе града Београда и то је најнижи степен заштите.
Наш циљ је да се оно утврди као културно добро од изузетног значаја и да добије највиши степен заштите, да добије нулту категорију, попут Шумарица. Јер, Јајинци су највеће губилиште из периода Другог светског рата у Србији, а за Србе друго после Јасеновца – истакао је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.
Он је напоменуо да је предуслов музеја био да се на овом подручју раде недеструктивна истраживања.
У сталној смо комуникацији са Џил Кар, редовном професорком Универзитета у Кембриџу и водећим стручњаком у свету у области форензичке археологије Другог светског рата, која нам је дала одређене сугестије, а које су у сагласју са ставовима наших стручњака.
Циљ је да се преминули сачувају од заборава
Нама је циљ да се детектују гробнице, да се достојно обележе и сачувају од небриге и заборава, али и оно што је општи консензус – да се овде подигне нова зграда Музеја жртава геноцида. Она ће се градити непосредно уз масовне гробнице, али нипошто на њима. У изради је низ пројеката, попут обнове чуварске кућице, која ће прерасти у кустоску, и писања научне монографије о стрелишту, стратишту и меморијалу у Јајинцима – нагласио је Ристић.
На овом месту сахрањене су и цивилне и војне жртве, припадници различитих народа и вероисповести и зато ће морати да се води рачуна о томе како ће се овај простор уредити.
Верско учење у јудаизму не допушта интервенцију над посмртним остацима, тако да ћемо у сарадњи са јеврејским старешинама разговарати о томе у којој мери можемо да изводимо било какве радове на овом простору. Све радимо врло обазриво да не бисмо нарушили достојанство погубљених и сахрањених – напоменуо је Ристић.
Средства за истраживање омогућила је Влада Србије, Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
