Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду је један од најзначајнијих православних храмова у главном граду Србије. Она се налази на историјском месту, где су раније постојале две друге цркве, које су биле повезане са обреновићевском династијом и борбом за независност Србије од Османског царства. Данашња црква је изграђена у стилу српске средњовековне архитeктуре, која је инспирисана Грачаницом, и представља импозантно здање са пет купола и богатим иконографским програмом. Црква је почела да се гради 1931. године, али је због разних тешкоћа и ратних дешавања завршена тек 1940. године. Црква Светог Марка је сведок важних догађаја у српској историји и култури, али и место молитве и поштовања за многобројне вернике.
Храм је јединствен и због тога што има три олтара. Поред централног, постоје и два олтара са стране посвећена деспоту Стефану Лазаревићу и преображењу Господњем. Због тога храм обележава и три славе. У цркви се налази и трон патријарха и српског краља, као и гробница у којој почивају земни остаци цара Душана Силног пренети из његове задужбине манастира Светих архангела из Призрена. Остатке цара Душана 1927. године пронашао је прота и професор Радослав Грујић, понео их у Скопље, а затим их је 1941. године предао Патријаршији у Београду. Ту су чувани до 19. маја 1968. године, када су пренети у Цркву Светог Марка. Прекопута гроба Душана Силног налази се гроб патријарха Германа. У унутрашњости храма налази се и макета-кошница цркве тешка више од 100 килограма, рад Ђорђа Живановића.
Архитектура и унутрашњост
Црква Светог Марка у Београду, која је изграђена у периоду од 1931. до 1940. године, представља један од најзначајнијих примерака српско-византијске архитектуре у новијем добу. Она је заснована на облику развијеног двоструко уписаног крста, који се може видети у сводовима цркве, а има и пет купола, висок звоник и галерију. Црква је изведена у армиранобетонској конструкцији, што је било новина за то време, а фасаде су обложене светлим и црвеним каменом. Димензије цркве су величанствене: дужина јој је 65 метара, ширина 42 метра, а висина 60 метара.
Црква Светог Марка је била замишљена као престона црква Краљевине Југославије, па су њени архитекти браћа Крстићи нашли инспирацију у Грачаници, једној од најлепших средњовековних цркава у Србији. Унутар цркве су постављени тронови за патријарха и краља, а мозаик са ликом Светог Марка краси главни улаз. Иконостас је израђен од мермера и украшен мозаичким иконама. Црква чува и вредне реликвије, међу којима су и мошти цара Душана, које су пренесене из манастира св. Арханђела код Призрена. Архитекте браћа Крстићи постигли су инспирацију Грачаницом, али грандиозним димензијама и пропорцијама, у складу са идејом о намени ове цркве као нове престоне цркве главног града Краљевине Југославије, која би могла да прими велики број људи приликом приређивања свечаности поводом државних празника. У унутрашњости, испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. Мозаик са представом патрона цркве Светог апостола Марка над главним улазом извео је сликар Вељко Станојевић 1962, а мермерни иконостас је пројекат архитекте Зорана Петровића из 1991/92. године, на који су четири године касније постављене мозаичке иконе, дело сликара Ђуре Радловића.
Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1509/1 од 20.10.1975. године. У јужном делу наоса налази се саркофаг са моштима цара Душана, које су заслугом теолога и историчара Радослава Грујића 1927. пренесене из царске задужбине манастира св. Арханђела код Призрена прво у Патријаршију, а потом 1968. у цркву Светог Марка.[16] На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. Последњи краљ из династије Обреновића краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин су сахрањени у крипти цркве, у којој се осим њих налази још неколико владика и чланова династије Обреновић. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.
У непосредној близини данашње цркве светог Марка на Ташмајдану, 1830. године, прочитан је султанов хатишериф о признавању аутономије Србији унутар турске царевине. Непосредно уз данашњу велику цркву стајала је стара црква коју је подигао кнез Милош, те на тај начин обележио то историјско место. Стара црква је уништена у бомбардовању Београда 1941. године, остаци су уклоњени 1942. године.
Још у време градње је било приговора због тога што је црква заклоњена Палатом Главне поште и стамбеном зградом („ЈАТ“). По замисли општинског урбанисте Коваљевског, стамбена зграда би била срушена а на Ташмајдану би се изградиле многе палате
Црква Светог Марка је споменик културе од великог значаја за Београд и Србију, а посебно за православне вернике. Она је сведок историјских промена и догађаја који су обележили прошли век, али и место богослужења и духовног окрепљења за свој народ.
