Простор Косова и Метохије, судећи по франачким картама из онога доба, налазио се током осмог века у оквирима српске државе којом је владала Кућа Властимировић, али се под налетом Бугара у деветом веку тежиште њено померило даље ка западу док је Космет испао из наших руку.
Након смрти кнеза (цара) Часлава Клонимировића у рату са Угарима 960. године
, слама се обновљена јединствена Србија а државно се тежиште сели у Дукљу, па тамошња бочна грана поменуте династије, Кућа Војисављевић, стаје на чело српског народа.
Али тек ће са успоном Немањића простор Косова поново дугорочно потпасти под нашу управу. То не значи да се етничка слика тих области мењала, у том су смислу ти крајеви увек били српски.
КиМ као тежиште Српског царства
Током друге половине тринаестог и прве половине четрнаестог века, Косово и Метохија не само што су били у склопу Српског краљевства па потом и царства, него су постали његово тежиште јер је смер наше експанзије ишао ка југу и југоистоку Европе, ка привредно супер-развијеним грчким крајевима, и ка срцу православног света — Цариграду.
Стога не чуди што су се ту налазиле бројне краљевске и царске резиденције, и престонице. Дворски комплекс око вештачког Сврчинског језера, где су постојале палате у Штимљу, Паунима и Неродимљу, коначно и у Сврчину који се налазио на острву усред језера, само су неки примери.
Царска престоница
Али у првом реду стоји Призрен са својом тврђавом, Призрен који је био једна од три цар-Душанове престонице, уз Скопље (које је у том својству служило још за краљевања Милутиновог) и Сер, чије је заузимање 1345. године Душану (по његовом мишљењу) пружило легитимитет да се крунише за „цара Србљем и Грком“. Призрен у том смислу и даље у нашој свести опстаје: ми га и даље зовемо „царском престоницом“.
Али откуд Призрену име? Шта уопште значи Призрен? Изгледа да долази од старосрпске речи „при-зрѣти“, што указује на постојање неке тврђаве која се види из далека, која „призире“.
Призренска тврђава (град)
Управо та тврђава представља Призренски град. Призренски Град, познат и као Каљаја, представља средњовековно утврђење које се уздигло на брду изнад Бистрице у Призрену. Ово утврђење је имало значајну улогу као престоница Српског царства током одређених периода.
Византинци су били први градитељи, а касније је под Душаном Силним доживело додатно проширење. Османлије су га касније преправљале, остављајући му данашњи изглед.
Призрен је био кључно трговачко средиште на путу који је повезивао Скадар и Јадранско море са Метохијом и унутрашњошћу Балканског полуострва. Његово подграђе је расло око Бистрице, а град је имао велики економски и политички значај током средњег века.
Град Призрен има дугу историју, са својим почецима који сежу у античко доба, док се под садашњим именом први пут помиње 1019. године као Приздријана. У 1072. години, током словенског устанка против Византије, Призрен је био поприште проглашења цара Бодина, настављача Самуиловог дела.
Процват Призрена
Након периода када је био у саставу Србије, Призрен је током владавина владара попут Милутина, Душана и Уроша, доживео процват. Душан је проширио утврђење и подигао манастир Свети Арханђели у близини, који је представљао ремек-дело средњовековне архитектуре и уметности. Међутим, доласком Турака, манастир је разорен, а камен коришћен за градњу Синан-пашине џамије у центру града.
Током раздобља распада српског царства, Призрен је био под различитим владарима, укључујући Мрњавчевиће и Балшиће, пре него што је пао под османлијску власт 1455. године. Током векова турске владавине, утврђење је дограђивано како би одговорило изазовима новог ватреног оружја.
Након ослобођења Призрена у Првом балканском рату 1912. године, утврђење је напуштено и полако је почело да пропада. Данас представља важан део културног наслеђа српског народа и историје овог подручја.
