Манастир Крушедол се налази на Фрушкој Гори, надомак места Марадик и Ириг и представља једну од задужбина деспотске породице Бранковић, односно светог Ђорђа и свете Ангелине Бранковић. Сазидан је између 1509. и 1514. године.
Интересантно је да када је стигла у Срем и донела мошти свога мужа, св. Стефана Бранковића, Ангелина добила на поклон земљу од властелинске породице Јакшић и на њему саградила женски манастир, који се до данас налази у близини манастира Крушедол. Реч је о цркви која је посвећена Сретењу Господњем и налази се у истоименом селу.
Ђорђе Бранковић се замонашио, добио име Максим и уживао ту част да буде један од архиепископа Српске Православне цркве. Историјске књиге које се и данас чувају у манастиру сведоче да је Св. Максим саградио овај манастир уз помоћ свог рођака Јована Њагоја, влашког кнеза и руског кнеза Василија.
Први помен и историја манастира
Први званичан помен овог фрушкогорског манастира, везује се за попис који су спровели турски освајачи 1546. године. Забележено је да је Крушедол тада био манастир који је у свом власништву поседовао највише земље од свих фрушкорских манастира. Такође је био и лидер што се тиче броја монаха, узевши у обзир да је да је у њему тада боравило 12 стараца и 90 монаха.
У доба Велике сеобе, братство овог манастира је пребегло у мађарски град Сентандреју и са собом понело све драгоцености. Недуго затим, 1697. године под вођством митролополита Илије Ђаковића, вратили су се у Крушедол, пренели и сачували мошти патријарха Арсенија III Чарнојевића, које се до данас налазе у овом манастиру.
1716. године, након битке на Петроварадину, турски освајачи су запалили и уништили Крушедол, а мошти свете деспотске породице Бранковић оскрнавили и запалили.
Божијом благодаћу и допуштењем, манастир је убрзо кренуо у обнову, а најзаслужнији за то је био епископ печујски Никодим Милентијевић који је саградио и конак у склопу манастира, 1725. године. Такође је и манастирска црква која је посвећена Благовештењу Господњем обновљена, проширена и покривена лимом.
Манастир Крушедол је аутентичан по својим фрескама међу којима се издваја она која приказује „Страшни суд“. Данас се у њему свакодневно врше свете службе, обављају св. тајне крштења и брака, манастир је женски, а на челу сестринства је игуманија.
Архитектура и иконостас манастира
Првобитна архитектура манастира није очувана због низа обнова и доградњи. Она има осново триконхоса, а кубе које наткрива наос се ослања на четири четвороугаона стуба. Припрата је издвојена од наоса, као и звоник цркве, који је од исте одвојен у барокном периоду. Архитектура главне цркве карактеристикама спада под моравски стил српске архитектуре, мада sу новијим обновама присутне и примесе грчког стила.
Оно што представља заштитни знак овог манастира и највећу специфичност јесте његов иконостас. Иконе нису настале у исто време, различитог су стила а има их 35 и настајале су у времену од 16. до 18. века. Горњи део иконостаса је украшен криновима и розетама, док су на доњем делу иконостаса иконе новијег доба.
Занимљивости о манастиру Крушедол
Права асоцијација на овај манастир јесу чувене личности богате српске историје које су у њему боравили, а неки од њих и сахрањени. Поред ктиторске породице Бранковић, у њему су сахрањени: Љубица Обреновић, супруга српског књаза Милоша, краљ Милан Обреновић, патријарси Арсеније III Чарнојевић, Арсеније IV Јовановић Шакабента, митрополит Исаија Ђаковић, војвода Стеван Шупљикац и многи други.
Бројне драгоцености по којима је овај манастир био карактеристичан, како породице Бранковић, тако и других властелинских породица већином су покрадене, а сачувани део њих се данас налази у Музеју Српске Православне цркве и мали део у самом манастиру Крушедол. Делови сачуваних моштију светитеља из деспотске породице се до дана данашњег чувају у манастиру и изложени су у главној цркви, где свако може да их целива и помоли се над њима. Битно је поменути и богату библиотеку у којој су 1662. написани акатист и служба „Српским светитељима.“
Манастир Крушедол је прославио свој јубилеј 13. августа 2009. године, а на св. Литургији која је служена тога дана, Свети Архиерејски Синод СПЦ је одликовао манастир Крушедол орденом Светог Саве првог степена.
