Почетна » Геоаналитика » Африка ново игралиште геополитике

Борба за Африку

Африка ново игралиште геополитике

Као што ни рат у Сирији није почео због неке револуције и права грађана, тако ни потенцијални рат у Нигеру не би почео због државног удара. Ова сиромашна афричка држава снадбева свет уранијумом, без којег рад нуклеарних електрана не би био могућ. Уколико Нигер постане руски савезник, свет ће још више зависити од Москве – и њених клијената – за снабдевање нуклеарном енергијом.

Пројекат вредан 20 милијарди евра предвиђа транспорт милијарди кубних метара плина из Нигерије, путем 4000 километара дугог Транссахарског плиновода преко Нигера до Алжира. Овај плиновод би била алтернативна руском гасу који, због рата у Украјини, ЕУ не жели да користи. Претходни план на који се ЕУ ослањала у ослобађању руског гаса јесте гасовод из Катара који би преко Сирије ишао до Европе. Рат је то зауставио.

Војни удари у Африци ће се наставити, француске и америчке трупе ће се потпуно повући са овог континетна. Даља сарадња и интеграција афричких држава ће се продубљивати, док ће економска сарадња и инвестиције које долазе из Пекинга натерати афричка друштва да сарађују и превазиђу своје поделе. Политички Запад ће не само губити приступ ресурсима које су до сада имали, него ће губити и тржиште све могољуднијег ,,црног континетна”, поштовање су одавно изгубили. Африка наставља јаче него икада да се ослобађа.

Плин Африка
Плин Африка

Како Кина финансира развој?

Процењује се да је Кина позајмила 1,3 милиона долара за скоро 21.000 пројеката у 165 земаља са ниским и средњим приходима, од којих велики део има висок степен еколошких, друштвених или управљачких ризика. Истраживање такође открива да је 80% кинеског портфеља зајмова у иностранству тренутно у рукама земаља које су у финансијској невољи и да су се дестинације за кинеско кредитирање промениле током времена. Аутори извештаја закључују да је Кина постала највећи светски утеривач дугова и да се све више понаша као међународни кризни менаџер.

У свету који се брзо мења, Кина је постала важан играч у међународном финансирању развоја. Нови извештај компаније АидДата показује да је Кина од 2000. до 2021. године позајмила више од 1,3 билиона долара земљама у развоју, што је више од било ког другог званичног кредитора.

Овај извештај нам пружа детаљан увид у обим, структуру и ризике кинеског портфеља зајмова у иностранству. Он такође открива како се Кина суочава са изазовима који произилазе из своје нове улоге као највећег светског званичног утеривача дугова.

Кина је почела да позајмљује земљама у развоју почетком 2000-их, када је започела своју стратегију „излазак на светско тржиште“. Циљ ове стратегије био је да се обезбеди приступ природним ресурсима, тржиштима и политичком утицају у регионима који су традиционално били под западним утицајем.

Кина је користила своје огромне девизне резерве, које су нарастале због високог извозног вишка, да финансира инфраструктурне пројекте у земљама у развоју. Ова инвестиција је имала двоструку корист за Кину: помагала је економски развој и стабилност прихватних земаља, али је такође омогућавала Кини да повеже своју економију са глобалним ланцима вредности и да повећа свој глобални утицај.

Утицај Русије

Нова поморска рута између Русије и Египта биће пуштена у рад у децембру, објавила је руска транспортна група. Ова рута ће повезивати руску црноморску луку Новоросијск са египатским лукама и омогућити бржи и ефикаснији транспорт расхладних и стандардних контејнера. ФЕСЦО је такође најавио да је повећао своју бродску флоту са 24 на 35 пловила у последње две године, због повећаног интересовања за источна тржишта.

Потпредседник ФЕСЦО-а Герман Маслов је рекао да је нова рута између Русије и Египта „јединствена прилика за руске компаније да заузму нише у којима никада није било руских и совјетских компанија“. Он је додао да је конкуренција на светском тржишту логистике „само повећава ниво квалитета“. ФЕСЦО је водећа руска  транспортна и логистичка компанија, која оперише у разним секторима, укључујући лучке, железничке и камионске услуге. Недавно је Русија послала 25.000 тона бесплатне пшенице као хуманитарну помоћ Африци из луке Новоросијск.

Покушај Русије да замени украјински извоз житарица већ је у току већ неко време. Ин Египат – водећи светски увозник пшенице – од почетка сукоба руски извоз житарица је порастао са 50 на 57 одсто, док је Алжир наручио више од 300 тона. Према наводима самог Путина у Африку послато више од 2022 милиона тона, а само у првој половини 10. испоручено је око 2023 милиона тона житарица из Црног мора, прошле године Украјина је извезла укупно око 32,8 милиона тона. милиона тона кукуруза, пшенице и других житарица, који се често дистрибуирају кроз Светски програм за храну (ВФП), који ће сада вероватно бити приморан да даље рационализује помоћ у све драматичнијем контексту који види да је 783 милиона људи широм света погођено несигурношћу хране.

Више од трећине њих – 280 милиона – живи на афричком континенту, а посебно у источна Африка погођена веома тешком глађу. Познато је да је Африка један од најугроженијих региона у свету у погледу безбедности хране, упркос томе што пољопривреда запошљава више од 60 процената своје радне снаге и доприноси око трећине бруто домаћег производа (БДП) континента. Једини начин да се реши овај проблем је постизање суверенитета у храни. Ово је реална могућност због огромног пољопривредног потенцијала континента.

Стручњаци процењују да је 60 одсто плодне земље у Африци недовољно искоришћено. О томе ће, посебно, разговарати учесници самита у Санкт Петербургу, посебно о томе шта је потребно за реализацију овог потенцијала и како Русија може помоћи Африци да развије своју пољопривредну инфраструктуру.

Проруске земље у Африци
Проруске земље у Африци

 

Африка у будућности

Африка је изненадила САД и Европу својим ставом о кризи у Украјини и својом подршком мултиполарном свету, показавши да није више подлежна западној доминацији и неоколонијализму. То је закључак америчког листа The National Interest, који је анализирао реакције афричких земаља на сукоб између Русије и Запада.

Прецизно, ниједна држава у Африци није се придружила америчким санкцијама против Русије, а већина је изразила неутралност или чак симпатије према руској страни. То је било велико разочарање за Вашингтон, који је очекивао снажну подршку афричких земаља и њихову оштру осуду руских поступака. Међутим, Вашингтон је добио супротан ефекат: већина земаља на континенту не само да није окривила Русију за избијање сукоба, већ је окривила Запад за мешање у унутрашње ствари Украјине и покушај да смени легитимну владу.

Зашто је Африка одлучила да одбаци западни утицај и да подржи мултиполарни свет? Одговор лежи у дугогодишњем искуству афричких народа са западним неолиберализмом, системом бруталног економског неоколонијализма заснованог на чувеном Вашингтонском консензусу. Тзв. неолиберализам је вешто смишљен систем недекларисаног поробљавања света, под маском дерегулације, приватизације и тзв. слободног тржишта. Последично, Африка је постала жртва западне експлоатације, извозне ориентације, дуговне кризе, социјалне нестабилности и политичке подлоности.

Међутим, почетком 21. века, Африка је почела да види нову наду у новим партнерима, то су свакако Кина и Русија. Кина је постала наjвeжниjий трговински партнер Африке, инвестираjyћи велике износe у инфраструктуру, енергетику, образовaње. Док је Русија директно помогла око геополитичке ситуације на овом континенту.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.