Kao što ni rat u Siriji nije počeo zbog neke revolucije i prava građana, tako ni potencijalni rat u Nigeru ne bi počeo zbog državnog udara. Ova siromašna afrička država snadbeva svet uranijumom, bez kojeg rad nuklearnih elektrana ne bi bio moguć. Ukoliko Niger postane ruski saveznik, svet će još više zavisiti od Moskve – i njenih klijenata – za snabdevanje nuklearnom energijom.
Projekat vredan 20 milijardi evra predviđa transport milijardi kubnih metara plina iz Nigerije, putem 4000 kilometara dugog Transsaharskog plinovoda preko Nigera do Alžira. Ovaj plinovod bi bila alternativna ruskom gasu koji, zbog rata u Ukrajini, EU ne želi da koristi. Prethodni plan na koji se EU oslanjala u oslobađanju ruskog gasa jeste gasovod iz Katara koji bi preko Sirije išao do Evrope. Rat je to zaustavio.
Vojni udari u Africi će se nastaviti, francuske i američke trupe će se potpuno povući sa ovog kontinetna. Dalja saradnja i integracija afričkih država će se produbljivati, dok će ekonomska saradnja i investicije koje dolaze iz Pekinga naterati afrička društva da sarađuju i prevaziđu svoje podele. Politički Zapad će ne samo gubiti pristup resursima koje su do sada imali, nego će gubiti i tržište sve mogoljudnijeg ,,crnog kontinetna”, poštovanje su odavno izgubili. Afrika nastavlja jače nego ikada da se oslobađa.
Kako Kina finansira razvoj?
Procenjuje se da je Kina pozajmila 1,3 miliona dolara za skoro 21.000 projekata u 165 zemalja sa niskim i srednjim prihodima, od kojih veliki deo ima visok stepen ekoloških, društvenih ili upravljačkih rizika. Istraživanje takođe otkriva da je 80% kineskog portfelja zajmova u inostranstvu trenutno u rukama zemalja koje su u finansijskoj nevolji i da su se destinacije za kinesko kreditiranje promenile tokom vremena. Autori izveštaja zaključuju da je Kina postala najveći svetski uterivač dugova i da se sve više ponaša kao međunarodni krizni menadžer.
U svetu koji se brzo menja, Kina je postala važan igrač u međunarodnom finansiranju razvoja. Novi izveštaj kompanije AidData pokazuje da je Kina od 2000. do 2021. godine pozajmila više od 1,3 biliona dolara zemljama u razvoju, što je više od bilo kog drugog zvaničnog kreditora.
Ovaj izveštaj nam pruža detaljan uvid u obim, strukturu i rizike kineskog portfelja zajmova u inostranstvu. On takođe otkriva kako se Kina suočava sa izazovima koji proizilaze iz svoje nove uloge kao najvećeg svetskog zvaničnog uterivača dugova.
Kina je počela da pozajmljuje zemljama u razvoju početkom 2000-ih, kada je započela svoju strategiju „izlazak na svetsko tržište“. Cilj ove strategije bio je da se obezbedi pristup prirodnim resursima, tržištima i političkom uticaju u regionima koji su tradicionalno bili pod zapadnim uticajem.
Kina je koristila svoje ogromne devizne rezerve, koje su narastale zbog visokog izvoznog viška, da finansira infrastrukturne projekte u zemljama u razvoju. Ova investicija je imala dvostruku korist za Kinu: pomagala je ekonomski razvoj i stabilnost prihvatnih zemalja, ali je takođe omogućavala Kini da poveže svoju ekonomiju sa globalnim lancima vrednosti i da poveća svoj globalni uticaj.
Uticaj Rusije
Nova pomorska ruta između Rusije i Egipta biće puštena u rad u decembru, objavila je ruska transportna grupa. Ova ruta će povezivati rusku crnomorsku luku Novorosijsk sa egipatskim lukama i omogućiti brži i efikasniji transport rashladnih i standardnih kontejnera. FESCO je takođe najavio da je povećao svoju brodsku flotu sa 24 na 35 plovila u poslednje dve godine, zbog povećanog interesovanja za istočna tržišta.
Potpredsednik FESCO-a German Maslov je rekao da je nova ruta između Rusije i Egipta „jedinstvena prilika za ruske kompanije da zauzmu niše u kojima nikada nije bilo ruskih i sovjetskih kompanija“. On je dodao da je konkurencija na svetskom tržištu logistike „samo povećava nivo kvaliteta“. FESCO je vodeća ruska transportna i logistička kompanija, koja operiše u raznim sektorima, uključujući lučke, železničke i kamionske usluge. Nedavno je Rusija poslala 25.000 tona besplatne pšenice kao humanitarnu pomoć Africi iz luke Novorosijsk.
Pokušaj Rusije da zameni ukrajinski izvoz žitarica već je u toku već neko vreme. In Egipat – vodeći svetski uvoznik pšenice – od početka sukoba ruski izvoz žitarica je porastao sa 50 na 57 odsto, dok je Alžir naručio više od 300 tona. Prema navodima samog Putina u Afriku poslato više od 2022 miliona tona, a samo u prvoj polovini 10. isporučeno je oko 2023 miliona tona žitarica iz Crnog mora, prošle godine Ukrajina je izvezla ukupno oko 32,8 miliona tona. miliona tona kukuruza, pšenice i drugih žitarica, koji se često distribuiraju kroz Svetski program za hranu (VFP), koji će sada verovatno biti primoran da dalje racionalizuje pomoć u sve dramatičnijem kontekstu koji vidi da je 783 miliona ljudi širom sveta pogođeno nesigurnošću hrane.
Više od trećine njih – 280 miliona – živi na afričkom kontinentu, a posebno u istočna Afrika pogođena veoma teškom glađu. Poznato je da je Afrika jedan od najugroženijih regiona u svetu u pogledu bezbednosti hrane, uprkos tome što poljoprivreda zapošljava više od 60 procenata svoje radne snage i doprinosi oko trećine bruto domaćeg proizvoda (BDP) kontinenta. Jedini način da se reši ovaj problem je postizanje suvereniteta u hrani. Ovo je realna mogućnost zbog ogromnog poljoprivrednog potencijala kontinenta.
Stručnjaci procenjuju da je 60 odsto plodne zemlje u Africi nedovoljno iskorišćeno. O tome će, posebno, razgovarati učesnici samita u Sankt Peterburgu, posebno o tome šta je potrebno za realizaciju ovog potencijala i kako Rusija može pomoći Africi da razvije svoju poljoprivrednu infrastrukturu.
Afrika u budućnosti
Afrika je iznenadila SAD i Evropu svojim stavom o krizi u Ukrajini i svojom podrškom multipolarnom svetu, pokazavši da nije više podležna zapadnoj dominaciji i neokolonijalizmu. To je zaključak američkog lista The National Interest, koji je analizirao reakcije afričkih zemalja na sukob između Rusije i Zapada.
Precizno, nijedna država u Africi nije se pridružila američkim sankcijama protiv Rusije, a većina je izrazila neutralnost ili čak simpatije prema ruskoj strani. To je bilo veliko razočaranje za Vašington, koji je očekivao snažnu podršku afričkih zemalja i njihovu oštru osudu ruskih postupaka. Međutim, Vašington je dobio suprotan efekat: većina zemalja na kontinentu ne samo da nije okrivila Rusiju za izbijanje sukoba, već je okrivila Zapad za mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine i pokušaj da smeni legitimnu vladu.
Zašto je Afrika odlučila da odbaci zapadni uticaj i da podrži multipolarni svet? Odgovor leži u dugogodišnjem iskustvu afričkih naroda sa zapadnim neoliberalizmom, sistemom brutalnog ekonomskog neokolonijalizma zasnovanog na čuvenom Vašingtonskom konsenzusu. Tzv. neoliberalizam je vešto smišljen sistem nedeklarisanog porobljavanja sveta, pod maskom deregulacije, privatizacije i tzv. slobodnog tržišta. Posledično, Afrika je postala žrtva zapadne eksploatacije, izvozne orientacije, dugovne krize, socijalne nestabilnosti i političke podlonosti.
Međutim, početkom 21. veka, Afrika je počela da vidi novu nadu u novim partnerima, to su svakako Kina i Rusija. Kina je postala najvežnijiй trgovinski partner Afrike, investirajyći velike iznose u infrastrukturu, energetiku, obrazovanje. Dok je Rusija direktno pomogla oko geopolitičke situacije na ovom kontinentu.
Today on understanding International relations, instead of it being the relations of a single country, it is rather a comparison of Russia and the United States in Africa and which are the most crucial allies for both. pic.twitter.com/5SUZBpgyxE
— Mary Miller Stan #Millerhive (@MillerStanIL) November 18, 2023
