Svetovaznesenjski manastir Sarinac, okružen gustim šumama u srcu Šumadije i nedaleko od mesta Velike Pčelice, predstavlja značajno duhovno uporište koje je posvećeno Svetoj Sari, jednoj od tri sestre iz plemićke porodice.
Ove sestre, Raletina, Dena i Sara, sakrile su se u ovom kraju nakon tragične pogibije svog oca na Kosovu polju. Svaka od sestara, osnovala je svoj manastir: Sarinac, Raletinac i Denkovac, a mošti sve tri svetiteljke, nalaze se u njihovim matičnim manastirima.
Istorija i legende
Prema legendi, nakon Drugog svetskog rata, meštani su verovali da je na mestu manastira skriveno veliko blago. Grupa mladića odlučila je da kopa u dvorištu manastira i tokom tih radova naišli su na mošti Svete Sare, koje su izbijale svetlost.
Ove mošti su kasnije prebačene u manastir Raletinac, ali se Sveta Sara nekoliko noći javljala igumanu tražeći da se vrate u njen manastir. Na kraju su mošti vraćene u Sarinac, gde se i danas nalaze u kivotu izrađenom u duborezu, dok se na kivotu nalaze zavetne pločice koje svedoče o ispunjenim željama vernika.
Mošti Svete Sare su izvanredno očuvane; njihova boja podseća na vosak, a iz njih se širi bogougodan miris. Ova svetinja privlači mnoge posetioce i vernike koji dolaze da se mole Svetoj Sari i traže isceljenje od Gospoda.
Meštani ističu kako su mnogi doživeli čuda pored njenih moštiju i da su njihove molitve bile uslišene.
Arhitektura i obnova
Manastir Sarinac datira iz 14. veka i predstavlja primer srednjovekovne raške arhitekture. Tokom devedesetih godina 20. veka započela je obnova ovog svetog mesta, uključujući izgradnju nove crkve i konaka koji su osvećeni 1996. godine.
Manastirski hram je skromnih dimenzija, ali nosi duboko duhovno značenje za lokalnu zajednicu i vernike.
Arhitektonski detalji
Manastirski kompleks obuhvata crkvu posvećenu Vaznesenju Hristovom, koja je izgrađena od domaćih kamenih materijala i drvenih elemenata koji odražavaju tradiciju građenja tog doba.
Unutrašnjost hrama krase prelepe freske koje prikazuju scene iz života svetitelja i biblijske događaje. Ove freske ne samo da doprinose estetskoj vrednosti manastira već takođe imaju značajnu obrazovnu funkciju za vernike koji ih posmatraju kao vizuelne lekcije o veri.
Duhovno značenje
Svetovaznesenski manastir Sarinac nije samo mesto okupljanja vernika već i simbol otpora i očuvanja tradicije u ovom delu Srbije. Mnogi ljudi dolaze sa različitim molbama: za zdravlje, spasenje ili isceljenje.
Meštani ponosno ističu da su blagosloveni što imaju tri velike svetinje u svom kraju, koje predstavljaju ne samo duhovno i versko nasleđe već i važan deo kulturne baštine Šumadije.
Čuda i uslišene molitve
Priče o čudima koja su se dogodila zahvaljujući Svetoj Sari često se prenose s generacije na generaciju.
Mnogi vernici tvrde da su im molitve uslišene za različite potrebe – od izlečenja teških fizičkih i psihičkih bolesti. dobar rod, prinove u porodici itd. Ova iskustva dodatno jačaju veru lokalnog stanovništva, ali i privlače posetioce iz različitih krajeva Srbije i inostranstva.
Zajednica i tradicija
Manastir Sarinac igra ključnu ulogu u životu lokalne zajednice. Tokom godine organizuju se različite manifestacije, redovno se služe Svete Liturgije, a veliki praznici okupljaju vernike ovoga kraja i jačaju zajedništvo među njima.
Manastir takođe pruža utočište onima koji traže mir i vode izuzetno teške duhovne borbe, dok su monasi koji žive u njemu izuzetno posvećeni pomaganju ljudima kroz duhovne savete i podršku.
Dakle, manastir Sarinac je čvrsto versko uporište ovog kraja, svetionik duhovnosti koji posredstvom Gospoda Isusa Hrista i svete Sare privlači mnoge vernike da pronađu mir, nadu i istinsko isceljenje kroz pravoslavnu veru.
