Branimir Jovanović je čovek koji ne samo da razume Nikolu Teslu, već ga i duboko oseća, kao što pravi zaljubljenik oseća svog idola. Ta posvećenost nije plod obične fascinacije – ona je proizvod dugogodišnjeg proučavanja, istraživanja i preispitivanja života i dela jednog od najvećih umova sveta. U trenutku kada je kao mladi student ušao u Muzej Nikole Tesle, Jovanović nije ni slutio da će jednog dana postati jedan od najuglednijih stručnjaka za Teslu.
Rođen u srcu Beograda, Jovanović je odrastao okružen istorijom i kulturom grada koji, poput Tesle, nosi duboke korene tradicije i inovacija. Nakon osnovne škole „Sveti Sava“, XIV beogradske gimnazije i diplomiranja na Mašinskom fakultetu, njegov put ka velikom geniju počeo je prirodno, ali intenzivno. Magistarske i doktorske studije na Filozofskom i Mašinskom fakultetu dodatno su oblikovale njegovu naučnu ličnost. Jedna tema, jedna ličnost – Tesla je postao njegov životni poziv.
„Fascinirala me je ne samo Teslina genijalnost, već i ono što sam otkrio o njegovoj porodici“, objašnjava Jovanović. „Genijalnost je tekla njihovim venama. Bila je to porodica u kojoj su majka, ujak, pa čak i brat, bili na svoj način izuzetni. Ali ono što me je najviše inspirisalo bila je njegova duhovna strana. Tesla nije bio samo naučnik; on je bio duboko duhovna ličnost.“
Teslin lik koji svi poznajemo, čovek u strogom odelu sa pogledom u daljinu budućnosti, za Jovanovića je samo vrh ledenog brega. On je u Teslinom delu prepoznao još dublji sloj, onaj koji obuhvata duhovnost, etiku i viziju čovečanstva. Iako svet obožava njegove tehnološke inovacije, Jovanović nas podseća na Teslinu dalekovidost, na njegovu ideju da je čovečanstvu potreban dijalog između nauke i duhovnosti. U tom dijalogu, prema Teslinom mišljenju, leže odgovori na najveće izazove modernog sveta.
Kada je kao mlad student počeo da radi u Muzeju Nikole Tesle 1977. godine, Jovanović nije mogao ni da zamisli kuda će ga taj put odvesti. U početku je bio samo demonstrator na izložbi, ali kako je vreme prolazilo, stekao je pristup neprocenjivim dokumentima – arhivi koja čuva više od 150.000 originalnih dokumenata o Teslinom životu i radu. „Začudilo me je što se takav bogat arhiv retko koristi. Gde su bili veliki umovi Srbije? Zašto niko nije sedeo u biblioteci i istraživao?“ pitao se.
Ovaj trenutak je bio prekretnica u njegovom životu. Sa svakom stranicom koju je pročitao, njegova fascinacija Teslom je rasla. „Tesla nije bio samo genije koji je sve držao u svojoj glavi i nije koristio papir i olovku. Naprotiv, on je pedantno beležio i najmanje sitnice“, kaže Jovanović sa osmehom koji odiše divljenjem.
Tesla, kao najveći ambasador Srbije u svetu, ostao je često nedovoljno shvaćen u svojoj zemlji. Iako ga slavimo i veličamo, mnogi ne razumeju dubinu njegove ličnosti i značaja. „On je najveći komunikacioni kanal Srbije sa svetom, ali, na žalost, mi tu vezu ne koristimo dovoljno“, naglašava Jovanović.
Iza svih patenata i velikih otkrića koje je Tesla dao svetu, stoji jedan veći doprinos – njegova ideja o rešavanju najvećih duhovnih i moralnih dilema čovečanstva. Za Jovanovića, Tesla je bio vizionar koji je verovao da će upravo taj spoj materijalnog i duhovnog spasiti svet.
U svojoj monografiji „Tesla – duh, delo, vizija“, koju je objavio 2001. godine, Jovanović sabira sve što je decenijama istraživao o ovom velikom čoveku. Knjiga je prevedena na engleski i kineski, čime je Teslinu duhovnu stranu učinio dostupnom i široj svetskoj publici.
Branimir Jovanović je čovek koji nas podseća da je Tesla bio mnogo više od naučnika. On je bio simbol one tanke linije koja povezuje duh i materiju, nauku i veru, prošlost i budućnost. I upravo u toj liniji, možda, leži i ključ za razumevanje nas samih.
Pogledajte našu emisiju sa Branimirom Jovanovićem:
