Бранимир Јовановић је човек који не само да разуме Николу Теслу, већ га и дубоко осећа, као што прави заљубљеник осећа свог идола. Та посвећеност није плод обичне фасцинације – она је производ дугогодишњег проучавања, истраживања и преиспитивања живота и дела једног од највећих умова света. У тренутку када је као млади студент ушао у Музеј Николе Тесле, Јовановић није ни слутио да ће једног дана постати један од најугледнијих стручњака за Теслу.
Рођен у срцу Београда, Јовановић је одрастао окружен историјом и културом града који, попут Тесле, носи дубоке корене традиције и иновација. Након основне школе „Свети Сава“, XIV београдске гимназије и дипломирања на Машинском факултету, његов пут ка великом генију почео је природно, али интензивно. Магистарске и докторске студије на Филозофском и Машинском факултету додатно су обликовале његову научну личност. Једна тема, једна личност – Тесла је постао његов животни позив.
„Фасцинирала ме је не само Теслина генијалност, већ и оно што сам открио о његовој породици“, објашњава Јовановић. „Генијалност је текла њиховим венама. Била је то породица у којој су мајка, ујак, па чак и брат, били на свој начин изузетни. Али оно што ме је највише инспирисало била је његова духовна страна. Тесла није био само научник; он је био дубоко духовна личност.“
Теслин лик који сви познајемо, човек у строгом оделу са погледом у даљину будућности, за Јовановића је само врх леденог брега. Он је у Теслином делу препознао још дубљи слој, онај који обухвата духовност, етику и визију човечанства. Иако свет обожава његове технолошке иновације, Јовановић нас подсећа на Теслину далековидост, на његову идеју да је човечанству потребан дијалог између науке и духовности. У том дијалогу, према Теслином мишљењу, леже одговори на највеће изазове модерног света.
Када је као млад студент почео да ради у Музеју Николе Тесле 1977. године, Јовановић није могао ни да замисли куда ће га тај пут одвести. У почетку је био само демонстратор на изложби, али како је време пролазило, стекао је приступ непроцењивим документима – архиви која чува више од 150.000 оригиналних докумената о Теслином животу и раду. „Зачудило ме је што се такав богат архив ретко користи. Где су били велики умови Србије? Зашто нико није седео у библиотеци и истраживао?“ питао се.
Овај тренутак је био прекретница у његовом животу. Са сваком страницом коју је прочитао, његова фасцинација Теслом је расла. „Тесла није био само геније који је све држао у својој глави и није користио папир и оловку. Напротив, он је педантно бележио и најмање ситнице“, каже Јовановић са осмехом који одише дивљењем.
Тесла, као највећи амбасадор Србије у свету, остао је често недовољно схваћен у својој земљи. Иако га славимо и величамо, многи не разумеју дубину његове личности и значаја. „Он је највећи комуникациони канал Србије са светом, али, на жалост, ми ту везу не користимо довољно“, наглашава Јовановић.
Иза свих патената и великих открића које је Тесла дао свету, стоји један већи допринос – његова идеја о решавању највећих духовних и моралних дилема човечанства. За Јовановића, Тесла је био визионар који је веровао да ће управо тај спој материјалног и духовног спасити свет.
У својој монографији „Тесла – дух, дело, визија“, коју је објавио 2001. године, Јовановић сабира све што је деценијама истраживао о овом великом човеку. Књига је преведена на енглески и кинески, чиме је Теслину духовну страну учинио доступном и широј светској публици.
Бранимир Јовановић је човек који нас подсећа да је Тесла био много више од научника. Он је био симбол оне танке линије која повезује дух и материју, науку и веру, прошлост и будућност. И управо у тој линији, можда, лежи и кључ за разумевање нас самих.
Погледајте нашу емисију са Бранимиром Јовановићем:
