„Ђавоља Варош је један од оних драгоцених делова земље које природа ствара и чува, правећи их непролазним и непроменљивим“- Иво Андрић.
Место на коме се природа, људска машта и легенда преплићу – Ђавоља варош. Камена шума, импресивно чудо Балкана, смештена на југозападу Србије, једно је од најлепших и најпосећенијих туристичких дестинација, које својом лепотом, одузима дах сваком посетиоцу.
Споменик културе у селу Ђаке, близу Куршумлије, простире се на 67 хектара. Чине га земљане фигуре и два извора јако киселе воде, феномени природе.
Настала под утицајем снажних ерозионих процеса, уздиже се као скуп високих и танких камених стубова, кула, заобљених врхова, које носе блоковe на чијим врховима су положене камене капице.
Укупно 202 фигуре образују се, расту, мењају, скраћују, нестају и поново настају. Високе и до 15 метара, смештене су у две јаруге, подељене вододељницом, „Ђавоља јаруга“ и „Паклена јаруга“. Окружене тлом различитих нијанси, свака фигура има јединствену форму, текстуру и боју.
А два извора воде, права су природна реткост, чудних својстава. „Ђавоља вода“ у близини пирамида у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисео извор, за разлику од доста блажег „Црвеног врела“.
Спектакуларан поглед на овај српски драгуљ, пружа се са бројних видиковаца, који су урађени са циљем очувања природне средине и како би омогућили безбедно посматрање.
И било да изаберете видиковац „Ђавољу варош“, „Паклену Реку“, „Црвени Чот“, „Ђавољу Клисуру“, уживаћете како у лепоти тако и у причама о бројним легендама које се везују за настанак овог места.
Како је Ђавоља варош добила име
Додатну мистерију уносе предања о ђаволима и враголама, и њихов мистични утицај на обликовање ових необичних формација.
Да ли је истинита легенда о ђаволу који је желео да ожени своју сестру, али му није дозвољено па је из беса пљунуо отров на тло стварајући враголасте фигуре? Или пак, она о заљубљеном пару које је ђаво осудио на вечну патњу претварајући их у камен? А онда иду легенде о вилама које су се претвориле у камење како би избегле ђаволско насиље, али и оним драгим, прелепим које ноћу долазе и „прораде“ уз песму и игру.
Ипак, многима је најзанимљивија, а и најреалнија легенда о води са извора која има исцелитељске моћи јер је додирнула камене фигуре, које представљају очишћене душе.
Иако није званично уврштена међу седам светских чуда, Ђавоља Варош има посебан статус као природно чудо Србије. Због своје јединствености, привлачи љубитеље природе, истраживаче, а постала је један од најимпресивнијих геолошких феномена у свету.
И како је говорио чувени географичар Јован Цвијић, „Ђавоља Варош одузима дах и нуди јединствен доживљај геолошких чуда“.
