„Radnici sa veštačkom inteligencijom“, kako ih u saopštenju označava kompanija IBM, biće predstavljeni u organizacionoj strukturi, biće direktno odgovorni za određene poslovne ciljeve, a zadatak menadžera biće da procenjuju njihov učinak kao i kod bilo kog drugog zaposlenog
Šta su vaše prve asocijacije na pojam „digitalni radnici“?
U prošlosti je termin „digitalni radnik“ opisivao zaposlenog čoveka osposobljenog različitim digitalnim veštinama, ali ga u novije vreme tržište definiše kao kategoriju softverskih robota, koji su obučeni da obavljaju specifične zadatke ili procese u partnerstvu sa ljudskim kolegama, kaže se u kompaniji IBM.
Prema drugim definicijama dostupnim onlajn, u pitanju su „visokokvalifikovani digitalni zaposleni zasnovani na veštačkoj inteligenciji“ koje poslodavci mogu angažovati paralelno sa zaposlenim ljudima kako bi se povećala efikasnost određenih procesa, uštedeo novac, bolje iskoristili kreativni potencijali.
Poslodavci neretko idealizuju ovu opciju
U praksi se danas sreće dosta pojmova koji se odnose na istu stvar – AI agent, virtuelni zaposleni, digitalni ili AI radnik. Poslodavci i kompanije koje su odlučile da implementiraju ovaj način rada u svoje procese, mogućnosti digitalnih radnika hvale, neretko i idealizujući ovu opciju.
Najnapredniji modeli digitalnih radnika čak su sposobni da razumeju potrebe određenog poslovanja i prilagode se promenljivim poslovnim ciljevima.
Mnogi su se pitali da li izjednačavanje statusa digitalnih AI „radnika“ i ljudi zaposlenih u organizaciji znači finalni korak ka radnim okruženjima koja oblikuju algoritmi.
Koji su potencijalni problemi ovih inovacija?
Ipak, čak i najstrastveniji zagovornici digitalnih AI radnika, prepoznaju moguće probleme koji bi se našli na putu ovakvih inovacija. Pre svih, tu su vrlo specifične kombinacije znanja i veština potrebnih za održavanje i upravljanje ovom vrstom „zaposlenih“.
Drugi potencijalni problemi odnose se na poverljivost osetljivih podataka koji mogu biti izloženiji sajber napadima i otpor zaposlenih ljudi koji će, neminovno, morati da savladaju neke nove profesionalne veštine i znanja.
Za sada se kao poslovi za digitalne AI radnike prepoznaju unošenja i analize velikih količina podataka, pružanje korisničke podrške, kreiranje sadržaja za potrebe oglašavanja, sortiranje e-mail korespondencije i skiciranje odgovora.
Sve češća su razmišljanja ljudi o tome kako će AI tehnologija uticati na njihov radni vek. Istraživanje agencije Ipsos u Velikoj Britaniji otkriva da čak dva od tri Britanca misli da će AI uticati na njihov posao. Samo 12 odsto veruje da će veštačka inteligencija stvoriti mnogo više novih prilika za zapošljavanje od izgubljenih poslova.
Zašto je ova tema važna?
Zato jer nije daleka budućnost, naprotiv. Pre desetak dana, softverska kompanija za ljudske resurse „Lattice“ najavila je integraciju digitalnih AI radnika u svoje redovne procese, tako da čak i njihovi rezultati i efikasnost rada budu praćeni paralelno sa rezultatima zaposlenih ljudi.
„Radnici sa veštačkom inteligencijom“, kako ih u saopštenju označava kompanija, biće predstavljeni u organizacionoj strukturi, biće direktno odgovorni za određene poslovne ciljeve, a zadatak menadžera biće da procenjuju njihov učinak kao i kod bilo kog drugog zaposlenog.
Digitalni zaposleni
Ovaj koncept proširenja radnih obaveza i prava na „digitalne zaposlene“ koji zapravo fizički ne postoje doveo je do snažnog otpora. Mnogi su se pitali da li izjednačavanje statusa digitalnih AI „radnika“ i ljudi zaposlenih u organizaciji znači finalni korak ka radnim okruženjima koja oblikuju algoritmi.
Čini se da je uzdržanost kompanija i organizacija da otvoreno uvedu AI u različite procese sve manja. Jedan od brojnih komentara na objavu kompanije Lattice na mreži Linkedin sumira različite stavove koji su mogli da se pročitaju – „Tretiranje agenata veštačke inteligencije kao zaposlenih ne poštuje humanost vaših stvarnih zaposlenih.
Što je još gore, to implicira da na ljude gledate jednostavno kao na ’resurse’ koje je potrebno optimizovati i meriti u odnosu na mašine.“
