KNJIŽEVNIK i dobrotvor Eustahija Arsić iz Arada u današnjoj Rumuniji, prva se 1837. sa 50 priloženih forinti odazvala molbi Matičinog sekretara Teodora Pavlovića, upućenu Srpkinjama da postanu priložnici naše najstarije institucije književnosti, nauke i kulture koju su naši preci osnovali 1826. u Pešti. Eustahija je ubrzo postala i prva žena koja je objavila poeziju u Matičinom Letopisu čiji 200. rođendan obeležavamo cele ove godine.
Ova istorijska priča o Arsićevoj, dopunjena i sećanjima na prve žene dobrotvore i druge velike Srpkinje tog vremena, obeležila je u utorak veče u Karlovačkoj gimnaziji početak trodnevne manifestacije „Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima“ koja će trajati so 5. decembra.
Dr Jelena Veselinov objasnila je da su Srpkinje u Ugarskoj relativno rano stekle mogućnost za ekonomsku i pravnu samostalnost. Matica je bila uzor prvim ženskim udruženjima obrazovanih i bogatih Srpkinja u Austrougarskoj krajem 19. veka, koja su imala za cilj očuvanje identiteta srpskog naroda.
Foto: Galerija Matise srpske
– Prva žena zadužbinar Matice srpske bila je Sofija Pasković. Matici je zaveštala 1871. zadužbinu za pomaganje srpskih učenika, a poklonila je i 155 knjiga. Izrađen je i njen portret koji je vlasništvo Matice srpske – naglasila je dr Veselinov koja je sa dr Svetlanom Milašinović i dr Aleksandrom Novakov, govorila sinoć o znamenitim Matičinim ženama.
Najpoznatija zadužbinarka i narodna dobrotvorka je Marija Trandafil. Testamentom je 1878. ostavila Matici srpskoj veliko imanje za osnivanje zadužbine, vaspitnog zavoda za srpsku siročad koja će nositi njeno ime.
U međuratnom periodu zabeležen je veći broj žena koje su bile saradnice Matice srpske. Najbrojnije, njih više od 20, su bile saradnici u Letopisu: Desanka Maksimović, Anica Savić Rebac, Isidora Sekulić…
Večeras, takođe u najstarijoj srpskoj gimnaziji osnovanoj u Karlovcima 1791, o „Srpskim seobama u vojvođanskim krajevima Banatu, Bačkoj i Sremu od 15. do 20.veka“ govoriće dr Milan Micić, dr Aleksandar Horvat i mr Pavle Orbović.
Foto: Vikipedija
– Seobe Srba prouzrokovane su ratovima, pojavama gladi i bolestima. Doseljeni Srbi većinom su bili vojnici i predstavljali su garant, kroz istoriju, u odbrani Evrope od turskih napada. Seoba je bilo i u peridu kada je stabilizovana granica na Dunavu, kada je s jedne strane bila Turska, na teritoriji današnje centralne Srbije, a sa druge Habzburška monarhija, i tada se na prostor Vojne krajine koja je postojala u Banatu, Bačkoj i Sremu, slivaju seobe često iz zapadnih srpskih krajina Banije, Korduna i Dalmacije – kaže dr Micić.
PRIVATNO I JAVNO…
MANIFESTACIJA „Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima“ biće završena u četvrtak, 5. decembra Okruglim stolom „Privatno i javno u životu srpskog naroda u vojvođanskim krajevima od 18. do 20. veka“. O ovoj temi govoriće prof. dr Vladan Gavrilović, docent dr Srđan Orsić, dr Milan Micić, dr Jelena Veselinov, dr Snežana Mišić, mr Pavle Orbović, msr Milena Kulić, msr Sanja Perić i Bogdan Šekerić.
Bilo je seoba i u 20. veku, pre svega kroz međuratnu kolonizaciju srpskih dobrovoljaca kada je u Vojvodinu pristiglo oko 70.000 ljudi, a potom i velika kolonizacija partizanskih boraca 1945. do 1948.
– Slede ekonomske seobe iz dinarskih krajeva koje se pojavljuju pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sve do građanskog rata u Jugoslaviji, devedesetih, koji je izazvao nova pomeranja stanovništva ka Vojvodini – naglašava dr Micić istorijsku činjenicu da je Vojvodina uvek bila prostor na koji se intenzivno doseljavalo stanovništvo.
