Kao i u svakom predizbornom periodu u poslednjih sedam, osam godina, povećanje penzija je jedna od glavnih poruka vlasti. To je slučaj čak i ako to povećanje treba da se desi za pola godine i već je utvrđeno zakonom.
Predsednik najavljuje ranije povećanje
Tako se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je gostovao u emisiji Oko magazin na RTS-u i najavljivao povećanje penzija i kako će se „on potruditi da to povećanje bude mesec, dva pre regularnog u decembru“, u jednom trenutku zapitao: „Kad su to penzioneri za dve godine dobili 45 odsto kumulativno povećanje penzija?“
Osporavanje podataka o cenama hrane
Na konstataciju novinarke da su i cene hrane povećane za 40 odsto, predsednik je odgovorio da „cena hrane toliko nije porasla nikada, a nije ni sada“.
„U poslednjih 12 godina povećane su plate za 300 odsto, a ukupna inflacija 96 odsto. Možete da merite samo ukupnu inflaciju, a u ovoj zemlji niko nije gladan, a ponajmanje su gladni oni koji jedu travu svaki dan, a ni ne kupuju meso. Pošto su te trave najskuplje danas“, rekao je predsednik, podseća Danas.
Udeo hrane u potrošačkoj korpi i realna inflacija siromašnih
Republički zavod za statistiku meri rast cena po oblastima, a najveća oblast u indeksu potrošačkih cena upravo je „Hrana i bezalkoholna pića“. Udeo ove oblasti u ukupnom indeksu je 31,35 odsto, što znači da skoro trećinu ukupne potrošačke korpe čije cene utiču na inflaciju čini upravo hrana.
Osim toga, u potrošnji najsiromašnijih domaćinstava hrana učestvuje i do polovine budžeta, pa se njihova inflacija razlikuje od prosečne inflacije koju pokazuje indeks potrošačkih cena.
Činjenice o rastu cena hrane
Cene hrane od decembra 2021. godine do decembra 2023. godine prosečno su povećane skoro 42 odsto.
U 2022. godini prosečan rast cena hrane iznosio je 19,4 odsto, a u 2023. godini 18,5 odsto. U narednih godinu dana cene hrane su znatno usporile, pa je tokom 2024. ona u proseku poskupela 2,9 odsto. Ukupno za ove tri godine rast cena hrane je celih 46 odsto. Za prvih pet meseci ove godine 2,1 odsto, piše dalje Danas.
Poređenje rasta penzija i cena hrane
S druge strane, penzije su 2022. godine povećane 14,5 odsto, 2023. godine 17,6 odsto, što je ukupno blizu 36,5 odsto. Prošle godine rast penzija bio je znatno veći od inflacije i iznosio je 14,8 odsto. Za ove tri godine penzije su povećane za 54,5 odsto.
Od januara 2025. godine one su povećane još 10,9 odsto, a prema Vučićevim najavama, od 1. januara 2026. biće veće za još 10,1 odsto.
„Dakle, ako uporedimo rast penzija i cena hrane, penzije su od početka 2022. godine do kraja 2024. godine porasle više od cena hrane za nešto manje od deset procentnih poena. Naravno, kada se određuje realni rast penzija ili plata upoređuje se sa prosečnom ukupnom inflacijom“, piše list Danas.
Penzije se usklađuju po zakonu, a ne voljom predsednika
Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić ocenio je da do sada nije čuo više „spinova od strane predsednika“.
„Što se tiče usklađivanja penzija, postoji zakon koji to reguliše i rast penzija zavisi od rasta zarada i inflacije. I gledaju se podaci od 1. jula 2024. do 30. juna 2025. godine. Takođe se gleda i učešće penzija u BDP-u. Ako to učešće padne ispod 10 odsto, onda se penzije usklađuju sa zaradama, a ako je iznad 10 odsto, onda sa zaradama i inflacijom, pola-pola“, objašnjava Tamburić.
Predizborna kampanja ili sistemsko rešenje?
Dodaje da su penzioneri prošle godine već zakinuti za oko tri odsto, jer je učešće penzija palo ispod 10 odsto BDP-a, a tako je i ove godine.
„Iz nekog razloga predsednik troši silnu energiju da predstavi da povećanje penzija zavisi od njegove volje, a ne zakona. Pa i to da se povećanje primenjuje mesec ranije zavisi od vlade, a ne predsednika“, napominje Tamburić, dodajući da sve to objašnjava predizbornom kampanjom i potrebom Vučića da dokazuje da sve zavisi od njega.
