Као и у сваком предизборном периоду у последњих седам, осам година, повећање пензија је једна од главних порука власти. То је случај чак и ако то повећање треба да се деси за пола године и већ је утврђено законом.
Председник најављује раније повећање
Тако се и председник Србије Александар Вучић, док је гостовао у емисији Око магазин на РТС-у и најављивао повећање пензија и како ће се „он потрудити да то повећање буде месец, два пре регуларног у децембру“, у једном тренутку запитао: „Кад су то пензионери за две године добили 45 одсто кумулативно повећање пензија?“
Оспоравање података о ценама хране
На констатацију новинарке да су и цене хране повећане за 40 одсто, председник је одговорио да „цена хране толико није порасла никада, а није ни сада“.
„У последњих 12 година повећане су плате за 300 одсто, а укупна инфлација 96 одсто. Можете да мерите само укупну инфлацију, а у овој земљи нико није гладан, а понајмање су гладни они који једу траву сваки дан, а ни не купују месо. Пошто су те траве најскупље данас“, рекао је председник, подсећа Данас.
Удео хране у потрошачкој корпи и реална инфлација сиромашних
Републички завод за статистику мери раст цена по областима, а највећа област у индексу потрошачких цена управо је „Храна и безалкохолна пића“. Удео ове области у укупном индексу је 31,35 одсто, што значи да скоро трећину укупне потрошачке корпе чије цене утичу на инфлацију чини управо храна.
Осим тога, у потрошњи најсиромашнијих домаћинстава храна учествује и до половине буџета, па се њихова инфлација разликује од просечне инфлације коју показује индекс потрошачких цена.
Чињенице о расту цена хране
Цене хране од децембра 2021. године до децембра 2023. године просечно су повећане скоро 42 одсто.
У 2022. години просечан раст цена хране износио је 19,4 одсто, а у 2023. години 18,5 одсто. У наредних годину дана цене хране су знатно успориле, па је током 2024. она у просеку поскупела 2,9 одсто. Укупно за ове три године раст цена хране је целих 46 одсто. За првих пет месеци ове године 2,1 одсто, пише даље Данас.
Поређење раста пензија и цена хране
С друге стране, пензије су 2022. године повећане 14,5 одсто, 2023. године 17,6 одсто, што је укупно близу 36,5 одсто. Прошле године раст пензија био је знатно већи од инфлације и износио је 14,8 одсто. За ове три године пензије су повећане за 54,5 одсто.
Од јануара 2025. године оне су повећане још 10,9 одсто, а према Вучићевим најавама, од 1. јануара 2026. биће веће за још 10,1 одсто.
„Дакле, ако упоредимо раст пензија и цена хране, пензије су од почетка 2022. године до краја 2024. године порасле више од цена хране за нешто мање од десет процентних поена. Наравно, када се одређује реални раст пензија или плата упоређује се са просечном укупном инфлацијом“, пише лист Данас.
Пензије се усклађују по закону, а не вољом председника
Председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије Јован Тамбурић оценио је да до сада није чуо више „спинова од стране председника“.
„Што се тиче усклађивања пензија, постоји закон који то регулише и раст пензија зависи од раста зарада и инфлације. И гледају се подаци од 1. јула 2024. до 30. јуна 2025. године. Такође се гледа и учешће пензија у БДП-у. Ако то учешће падне испод 10 одсто, онда се пензије усклађују са зарадама, а ако је изнад 10 одсто, онда са зарадама и инфлацијом, пола-пола“, објашњава Тамбурић.
Предизборна кампања или системско решење?
Додаје да су пензионери прошле године већ закинути за око три одсто, јер је учешће пензија пало испод 10 одсто БДП-а, а тако је и ове године.
„Из неког разлога председник троши силну енергију да представи да повећање пензија зависи од његове воље, а не закона. Па и то да се повећање примењује месец раније зависи од владе, а не председника“, напомиње Тамбурић, додајући да све то објашњава предизборном кампањом и потребом Вучића да доказује да све зависи од њега.
