Prema UN-u, polovina svetskog stanovništva već se suočava sa oskudicom vode i klimatskim promenama, a očekuje se da će sve veća tražnja samo povećati nestašicu.
Upotreba veštačke inteligencije širi se munjevitom brzinom.
Ali to je jedna „žedna“ tehnologija, kojoj je potrebna voda za hlađenje i proizvodnju ogromne količine električne energije koju koristi.
Prema Ujedinjenim nacijama, polovina svetskog stanovništva već se suočava sa nestašicom vode i klimatskim promenama, a očekuje se da će sve veća tražnja samo pogoršati situaciju, prenosi Bi-Bi-Si.
Da li će naglo širenje veštačke inteligencije pogoršati stvari?
Koliko vode troši veštačka inteligencija?
Izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman kaže da se za jedan upit ČetGPT-u potroši petnaestina kafene kašičice vode.
Međutim, studija profesora univerziteta u Kaliforniji i Teksasu pokazala je da 10–50 odgovora modela GPT-3 može potrošiti i do pola litra vode – što je između dve i 10 kafenih kašičica vode po odgovoru.
Procene variraju u zavisnosti od vrste upita, dužine odgovora, lokacije gde se obrada vrši i metoda izračunavanja.
Procena od 500 mililitara za 10–50 upita uključuje i vodu upotrebljenu u proizvodnji energije – kao što je para koja pokreće turbine u elektranama na ugalj, gas ili nuklearnu energiju.
Altmanova cifra možda to ne uzima u obzir.
Na pitanje Bi-Bi-Si-ja, OpenAI nije dostavio detalje kalkulacije.
Ipak, potrošnja vode približno odgovara tom opsegu.
OpenAI navodi da ČetGPT odgovara na milijardu upita dnevno – a to je samo jedan od mnogih AI botova.
Američka studija procenjuje da će do 2027. godine AI industrija trošiti 4 do 6 puta više vode godišnje nego cela Danska.
„Što više koristimo veštačku inteligenciju, to više vode trošimo“, kaže profesor Šaolei Ren sa Univerziteta u Riversajdu.
Kako AI koristi vodu?
Onlajn aktivnosti – od imejlova i striminga do generisanja eseja i dipfejkova – obrađuju se u velikim data centrima, koji se zagrevaju tokom rada.
Voda, najčešće čista, pijaća, ključna je za hlađenje ovih sistema.
Neki sistemi isparavaju i do 80% vode koju koriste.
AI zadaci troše više kompjuterske snage nego standardni upiti, posebno složeni kao što je generisanje slika ili video zapisa.
To znači više struje → više toplote → više vode za hlađenje.
Koliko brzo raste potrošnja vode zbog AI?
Velike tehnološke kompanije ne objavljuju tačne podatke, ali je ukupna potrošnja u porastu.
Gugl, Meta i Majkrosoft – glavni investitori u OpenAI – beleže značajan rast od 2020. godine.
Gugl je skoro udvostručio potrošnju vode.
Amazon Web Services (AWS) nije objavio svoje podatke.
IEA procenjuje da će se do 2030. potrošnja vode u data centrima udvostručiti.
Gugl je u 2024. izvukao 37 milijardi litara vode – od čega je 29 milijardi isparilo.
Da li je to mnogo?
Zavisi od poređenja.
Na primer, to bi pokrilo minimalne dnevne potrebe za vodom 1,6 miliona ljudi godinu dana – ili navodnjavalo 51 golf teren u SAD tokom istog perioda.
Zašto se data centri grade u sušnim područjima?
Protesti protiv data centara postali su česti u sušnim oblastima Evrope, Latinske Amerike i SAD (npr. Arizona).
U Španiji je formirana grupa „Vaš oblak isušuje moju reku“.
Gugl je u Čileu i Urugvaju morao da pauzira ili izmeni planove zbog protesta.
Kompanije biraju lokacije po faktorima kao što su cena zemljišta, energetska infrastruktura, obnova energije i povoljne regulative.
Vlažne oblasti zahtevaju više energije za hlađenje i imaju veći rizik od korozije.
Koliko vode se crpi iz područja sa nestašicom?
- Gugl: 14% iz oblasti sa „visokim“ rizikom, 14% sa „srednjim“
- Majkrosoft: 46% iz „opterećenih“ područja
- Meta: 26% iz područja sa „visokim“ ili „ekstremnim“ opterećenjem vode
- AWS: nije objavio
Postoje li druge opcije za hlađenje?
Suvi (vazduhom zasnovani) sistemi postoje, ali troše više struje.
Neke kompanije razvijaju sisteme „zatvorene petlje“ – gde se voda cirkuliše bez isparavanja.
Postoje i projekti koji koriste toplotu data centara za grejanje domaćinstava (Nemačka, Finska, Danska).
Kompanije često preferiraju čistu vodu zbog manjeg rizika od bakterija i korozije, ali se sve više koriste morske i industrijske otpadne vode.
Da li se isplati ekološki?
AI već pomaže životnoj sredini – pronalaženjem curenja metana, optimizacijom saobraćaja itd.
UNICEF-ov Tomas Devin kaže da AI ima potencijal za obrazovanje, zdravlje i borbu protiv klimatskih promena, ali da bi kompanije trebalo da se takmiče u efikasnosti, ne u veličini.
On poziva na otvoreni kod kako bi se smanjila potreba za energetski i vodno intenzivnim modelima.
Ipak, istraživačica Lorena Džaume-Palasi upozorava da masovni rast AI-a nije ekološki održiv:
„Možemo da ga učinimo efikasnijim, ali ćemo ga time više koristiti.“
„Na duge staze, nemamo dovoljno sirovina za ovu trku.“
Šta kažu tehnološke kompanije?
ugl, Majkrosoft, AWS i Meta navode da pažljivo biraju metode hlađenja.
Svi su postavili cilj da postanu „vodeno pozitivni“ do 2030. – da vrate više vode nego što potroše.
Finansiraju projekte obnove šuma, močvara, boljeg navodnjavanja i otkrivanja curenja.
- AWS: 41% ka tom cilju
- Majkrosoft: „na dobrom putu“
- Gugl i Meta: veliki porast dopunjene vode
Ali Devin iz UNICEF-a kaže da „mnogo toga još mora da se uradi“.
OpenAI tvrdi da „vredno radi“ na efikasnosti i da je „razmišljanje o najboljoj upotrebi kompjuterske snage kritično važno“.
Profesor Ren poziva na standardizovane izveštaje o potrošnji vode:
„Ako ne možemo da izmerimo, ne možemo da upravljamo.“
