Svetski tenis prolazi kroz period tranzicije, gde nova generacija igrača polako preuzima scenu od velikana poput Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera.
Međutim, postavlja se pitanje da li se pojedinim mladim teniserima daje poseban tretman kako bi se kreiralo novo rivalstvo koje će tenis održati kao globalno popularan sport? Slučaj Janika Sinera, koji je pao na doping testu, ali nije ozbiljno sankcionisan, baca svetlo na ovu problematiku. Poznato je da se i najveći ikada, Novak Đoković, oglasio povodom ovog slučaja, aludirajući da je frustriran zbog cele situacije.
Slučaj dopinga i kontroverza oslobađajuće presude
Iako bi prema pravilima trebalo da sledi automatska suspenzija, Italijan je uspeo da izbegne kaznu nakon tvrdnji da je do kontaminacije došlo nesvesno – preko fizioterapeuta koji je koristio sprej sa klostebolom i potom masirao Sinera bez rukavica.
Međunarodna teniska agencija za integritet (ITIA) prihvatila je ovo objašnjenje i nije ga suspendovala, što je izazvalo ogorčenje mnogih tenisera. Međutim, WADA je uputila žalbu Sudu za sportsku arbitražu (CAS), tražeći dvogodišnju suspenziju. Krajem februara 2025. postignut je kompromis – Siner je prihvatio tromesečnu suspenziju, koja traje od 9. februara do 4. maja 2025. godine.
Ovakav ishod je otvorio pitanje povlašćenog tretmana u tenisu i dvostrukih standarda kada su u pitanju velike zvezde u usponu.
Zašto je Siner važan za tenis?
Janik Siner nije samo jedan od najboljih mladih tenisera, već i ključna figura u pokušaju teniskih organizacija da kreiraju novo rivalstvo koje će naslediti čuveni trojac „Đoković – Nadal – Federer“.
Njegovi dueli sa Karlosom Alkarazom (kao što je onaj u Indian Velsu 2024. godine) se sve češće promovišu kao „novo rivalstvo“ koje treba da održi interesovanje publike i privuče nove generacije fanova.
Teniski svet je u proteklih 20 godina navikao na intenzivne i dugotrajne rivalitete koji su ovaj sport držali u centru pažnje. Bez Federera, Nadala i u dogledno vreme Đokovića, postoji strah da će popularnost tenisa opasti.
Alkaraz se prirodno nametnuo kao nova zvezda, ali bez dostojnog rivala, njegova dominacija ne bi imala isti marketinški potencijal. Zato je Siner, talentovan i „skroman“ mladi šampion iz Italije, izabran kao igrač koji će upotpuniti ovu priču.
Rivalitet koji se forsira
Mediji i organizatori turnira sve više ističu duele Alkaraza i Sinera kao sudar stilova i generacija, iako je rivalitet između njih još u povoju i nema istorijsku težinu kao oni koji su prethodili. Njihovi mečevi već dobijaju centralna mesta na najvećim turnirima, uz marketinšku podršku koja sugeriše da su oni budućnost sporta.
Međutim, problem nastaje kada jedan od njih biva uključen u doping skandal, a sistem ga praktično štiti. Slučaj Sinera pokazuje da pravila nisu ista za sve i da interesi organizatora mogu prevagnuti nad sportskom pravdom. Da li bi manje poznati igrač prošao nekažnjen sa istim objašnjenjem o kontaminaciji?
Politički i finansijski interesi u tenisu
Tenis je globalno profitabilan sport, a ATP, ITF i organizatori Grend Slem turnira imaju jasan interes da stvore narativ koji će obezbediti stabilnost i kontinuitet popularnosti.
Siner je savršen kandidat – potekao je iz zapadne Evrope, dolazi iz Italije, zemlje sa bogatom sportskom tradicijom i ogromnim marketinškim potencijalom. Poredeći to sa slučajevima igrača iz manjih teniskih nacija koji nisu imali ovakav tretman, jasno je da postoje dvostruki standardi.
Sport ili biznis?
Slučaj Janika Sinera otvara široko pitanje – da li je profesionalni tenis više sport ili biznis? Njegova doping afera pokazuje da se pravila prilagođavaju kada je u interesu većih igrača na sceni, odnosno organizacija koje stoje iza njih. I dok mnogi smatraju da je njegov rivalitet sa Alkarazom autentičan i uzbudljiv, ostaje gorak ukus nepravde i povlašćenog tretmana.
Ako tenis zaista želi da ostane sport sa integritetom, moraće da pronađe način da isti standardi važe za sve, bez obzira na komercijalne i političke faktore. U suprotnom, ovakvi slučajevi će dovesti do daljeg gubitka kredibiliteta i narušavanja poverenja publike i onoga što bi najviše pogodilo medijske kuće, sponzore i organizatore turnira, a to je slaba gledanost.
