Светски тенис пролази кроз период транзиције, где нова генерација играча полако преузима сцену од великана попут Новака Ђоковића, Рафаела Надала и Роџера Федерера.
Међутим, поставља се питање да ли се појединим младим тенисерима даје посебан третман како би се креирало ново ривалство које ће тенис одржати као глобално популаран спорт? Случај Јаника Синера, који је пао на допинг тесту, али није озбиљно санкционисан, баца светло на ову проблематику. Познато је да се и највећи икада, Новак Ђоковић, огласио поводом овог случаја, алудирајући да је фрустриран због целе ситуације.
Случај допинга и контроверза ослобађајуће пресуде
Иако би према правилима требало да следи аутоматска суспензија, Италијан је успео да избегне казну након тврдњи да је до контаминације дошло несвесно – преко физиотерапеута који је користио спреј са клостеболом и потом масирао Синера без рукавица.
Међународна тениска агенција за интегритет (IТIА) прихватила је ово објашњење и није га суспендовала, што је изазвало огорчење многих тенисера. Међутим, WADA је упутила жалбу Суду за спортску арбитражу (CAS), тражећи двогодишњу суспензију. Крајем фебруара 2025. постигнут је компромис – Синер је прихватио тромесечну суспензију, која траје од 9. фебруара до 4. маја 2025. године.
Овакав исход је отворио питање повлашћеног третмана у тенису и двоструких стандарда када су у питању велике звезде у успону.
Зашто је Синер важан за тенис?
Јаник Синер није само један од најбољих младих тенисера, већ и кључна фигура у покушају тениских организација да креирају ново ривалство које ће наследити чувени тројац „Ђоковић – Надал – Федерер“.
Његови дуели са Карлосом Алкаразом (као што је онај у Индиан Велсу 2024. године) се све чешће промовишу као „ново ривалство“ које треба да одржи интересовање публике и привуче нове генерације фанова.
Тениски свет је у протеклих 20 година навикао на интензивне и дуготрајне ривалитете који су овај спорт држали у центру пажње. Без Федерера, Надала и у догледно време Ђоковића, постоји страх да ће популарност тениса опасти.
Алкараз се природно наметнуо као нова звезда, али без достојног ривала, његова доминација не би имала исти маркетиншки потенцијал. Зато је Синер, талентован и „скроман“ млади шампион из Италије, изабран као играч који ће употпунити ову причу.
Ривалитет који се форсира
Медији и организатори турнира све више истичу дуеле Алкараза и Синера као судар стилова и генерација, иако је ривалитет између њих још у повоју и нема историјску тежину као они који су претходили. Њихови мечеви већ добијају централна места на највећим турнирима, уз маркетиншку подршку која сугерише да су они будућност спорта.
Међутим, проблем настаје када један од њих бива укључен у допинг скандал, а систем га практично штити. Случај Синера показује да правила нису иста за све и да интереси организатора могу превагнути над спортском правдом. Да ли би мање познати играч прошао некажњен са истим објашњењем о контаминацији?
Политички и финансијски интереси у тенису
Тенис је глобално профитабилан спорт, а АTP, ITF и организатори Гренд Слем турнира имају јасан интерес да створе наратив који ће обезбедити стабилност и континуитет популарности.
Синер је савршен кандидат – потекао је из западне Европе, долази из Италије, земље са богатом спортском традицијом и огромним маркетиншким потенцијалом. Поредећи то са случајевима играча из мањих тениских нација који нису имали овакав третман, јасно је да постоје двоструки стандарди.
Спорт или бизнис?
Случај Јаника Синера отвара широко питање – да ли је професионални тенис више спорт или бизнис? Његова допинг афера показује да се правила прилагођавају када је у интересу већих играча на сцени, односно организација које стоје иза њих. И док многи сматрају да је његов ривалитет са Алкаразом аутентичан и узбудљив, остаје горак укус неправде и повлашћеног третмана.
Ако тенис заиста жели да остане спорт са интегритетом, мораће да пронађе начин да исти стандарди важе за све, без обзира на комерцијалне и политичке факторе. У супротном, овакви случајеви ће довести до даљег губитка кредибилитета и нарушавања поверења публике и онога што би највише погодило медијске куће, спонзоре и организаторе турнира, а то је слаба гледаност.
