Proizvodnja voća i žitarica ove godine mogla bi da bude značajno bolja u odnosu na prošlu godinu, koja je bila gotovo katastrofalna. Vremenski uslovi početkom godine bili su povoljni za sve kulture, što stručnjacima daje razlog za optimizam, ali tvrde da opasnost još uvek nije prošla.
Katastrofalna 2025. godina za poljoprivredu
Prošla, 2025. godina, blago rečeno nije bila baš povoljna za poljoprivredu u Srbiji.
Portal Klima101 uporedio je prinose različitih voćnjaka u Srbiji prošle godine u odnosu na desetogodišnji prosek i zabeležio odstupanje od proseka kod svih 16 voćnih kultura, čije prinose beleži Republički zavod za statistiku, dok je jedino grožđe imalo iznadprosečnu sezonu.
Posebno kritične bile su maline i višnje, koje su zabeležile najlošije prinose u poslednjih 20 godina.
Pored toga, šljive i jabuke imale su najgore berbe od sušne 2012. godine, a izuzetno loše prinose zabeležile su i kruške, jagode, kupine, borovnice, trešnje, kajsije, breskve, nektarine i dunje, kao i orasi i lešnici.
Suše i mrazevi pogodili poljoprivredu
Kada je reč o žitaricama, ni tu situacija nije bila najbolja, iako pšenica jeste imala dobar prinos, ali su ostale kulture podbacile.
Zajednički „neprijatelj“ za obe vrste kultura jesu vremenski uslovi, koji sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju.
Voćarske kulture bile su žrtva lepog i sunčanog vremena koje je rano krenulo i izmamilo cvetanje, nakon čega su bili mrazevi koji su naneli nepopravljivu štetu. S druge strane, suše su opustošile rod pojedinih žitarica, a pre svega kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe.
Klimatske promene kao sve veći problem
Dakle, klimatske promene postale su veliki problem koji direktno utiče na prinose, kvalitet ploda i ekonomsku održivost poljoprivredne proizvodnje. Ipak, ova godina za sada daje nešto više razloga za optimizam, jer je prolećni period bio značajno povoljniji za razvoj useva.
Šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Todo Terzić za Danas ističe da, kada je reč o proizvodnji ratarstva, povrtarstva i voćarstva, za sada imamo jako dobre vremenske uslove.
„Imali smo blagu zimu, jer nije bilo nekih jakih udara vetra, nismo imali veliki minus i nije bilo ekstremnih padavina i to se nastavilo i sada tokom proleća“, objašnjava.
Kako naglašava, imamo vrlo lepo proleće jer je bilo dosta padavina, što je u potpunosti odgovaralo ratarskim usevima.
Pšenica u odličnoj kondiciji
Terzić podseća i da smo na jesen imali za preko pet odsto veću setvu ratarskih useva, a dominantno pšenice.
„Ratarski usevi su posejani na oko 800.000 hektara, kada je reč o jesenjoj setvi. Pšenica je od toga zasejana na nekih 630.000 hektara. Vremenski uslovi su jako dobro prijali pšenici i vidi se da su usevi u dobroj kondiciji i da im je majska kiša jako prijala“, navodi on.
Po njegovoj proceni, možemo da očekujemo jednu od uspešnijih rodnih godina u proizvodnji pšenice u poslednjih desetak godina.
Poskupljenje troškova proizvodnje
Ipak, bilo je i negativnih efekata, ali ne klimatskih, dodaje naš sagovornik.
„Ono što nije odgovaralo proizvođačima širom sveta, pa i kod nas, bilo je to poskupljenje inputa – đubriva, goriva, sredstava za zaštitu i drugog. Ali svakako ćemo imati uspešnu godinu u ratarstvu, posebno jer je na nekim svetskim, jakim tržištima, recimo u Americi, bilo suše pa će sigurno doći do nekog podbačaja prinosa i to može da bude šansa za naše proizvođače“, naglašava.
Međutim, Terzić podseća da su pšenica i kukuruz berzanske robe i da se cena tih dobara određuje na svetskim berzama.
Dobra setva kukuruza, ali neizvesno leto
Što se tiče kukuruza, on ističe da je setva bila jako dobra i da je kukuruz posejan na oko 900.000 hektara.
„Za vreme setve smo imali dobre klimatske uslove i ovu majsku kišu koja je pomogla da kukuruz dobro iznikne. Za sada je dobro, ali opet dolazi leto i ne znamo da li će doći do neke suše. Za kukuruz je rano još procenjivati nešto više jer žetva dolazi tek na jesen“, ukazuje Terzić.
Naš sagovornik kaže da već stiže ovogodišnja pšenica, a da se već uveliko trguje sa onim što je ostalo iz prošle godine.
„Cena na nekim berzama je već formirana. Ako možemo da pravimo poređenje sa prošlom godinom, možemo da budemo optimisti i pored uticaja ovih kretanja na Bliskom istoku. Prema podacima sa berze u Čikagu i naše produktne berze, postoji veliko interesovanje za pšenicu i mislim da će proizvođači biti zadovoljni i da će biti dobra sezona“, poručuje Terzić.
Značaj skladišta i izvoza
On naglašava i da u slučaju visokih prinosa i stabilnih cena, treba biti pažljiv sa transportom robe, te da treba proveriti i održavati skladišne i logističke kapacitete.
„Bitno je da kada imamo dobru sezonu da možemo što duže i kvalitetnije da sačuvamo proizvode koje možemo da plasiramo na svetskim tržištima“, zaključuje.
Voćarstvo konačno ima razloga za optimizam
Što se tiče voćarske proizvodnje i tu nas je vreme poslužilo za sada, ističe Terzić.
„Nismo imali poplave, velike udare grada, rane mrazeve i sve to što bi uticalo na intenzitet proizvodnje. Imamo neke kulture koje su se za sada jako dobro pokazale i već su na tržištu kao što su jagode i trešnje“, kaže on.
Prinosi su dosta dobri i iznad nekih prosečnih, naglašava.
„Ipak, neke kulture treba pričekati jer one tek dolaze, pre svega jabuka, ali i ona je u dobroj kondiciji, kao i malina koja izgleda dosta dobro za sada“, navodi Terzić.
Prema njegovim rečima, nakon dužeg vremena imamo sreću da ćemo imati i kajsiju i breskvu, koje su se sačuvale od ranih prolećnih mrazeva.
„U odnosu na prošlu godinu, mnogo je optimističnija prognoza kada je reč o proizvodnji. Prošle godine nas je pogodilo sve, od mrazeva, suša, grada, a ove godine nas je za sada sve to preskočilo“, kaže Terzić.
