Производња воћа и житарица ове године могла би да буде значајно боља у односу на прошлу годину, која је била готово катастрофална. Временски услови почетком године били су повољни за све културе, што стручњацима даје разлог за оптимизам, али тврде да опасност још увек није прошла.
Катастрофална 2025. година за пољопривреду
Прошла, 2025. година, благо речено није била баш повољна за пољопривреду у Србији.
Портал Klima101 упоредио је приносе различитих воћњака у Србији прошле године у односу на десетогодишњи просек и забележио одступање од просека код свих 16 воћних култура, чије приносе бележи Републички завод за статистику, док је једино грожђе имало изнадпросечну сезону.
Посебно критичне биле су малине и вишње, које су забележиле најлошије приносе у последњих 20 година.
Поред тога, шљиве и јабуке имале су најгоре бербе од сушне 2012. године, а изузетно лоше приносе забележиле су и крушке, јагоде, купине, боровнице, трешње, кајсије, брескве, нектарине и дуње, као и ораси и лешници.
Суше и мразеви погодили пољопривреду
Када је реч о житарицама, ни ту ситуација није била најбоља, иако пшеница јесте имала добар принос, али су остале културе подбациле.
Заједнички „непријатељ“ за обе врсте култура јесу временски услови, који све више утичу на пољопривредну производњу.
Воћарске културе биле су жртва лепог и сунчаног времена које је рано кренуло и измамило цветање, након чега су били мразеви који су нанели непоправљиву штету. С друге стране, суше су опустошиле род појединих житарица, а пре свега кукуруза, соје, сунцокрета и шећерне репе.
Климатске промене као све већи проблем
Дакле, климатске промене постале су велики проблем који директно утиче на приносе, квалитет плода и економску одрживост пољопривредне производње. Ипак, ова година за сада даје нешто више разлога за оптимизам, јер је пролећни период био значајно повољнији за развој усева.
Шеф Јединице за храну и пољопривреду у NALED-у Тодо Терзић за Данас истиче да, када је реч о производњи ратарства, повртарства и воћарства, за сада имамо јако добре временске услове.
„Имали смо благу зиму, јер није било неких јаких удара ветра, нисмо имали велики минус и није било екстремних падавина и то се наставило и сада током пролећа“, објашњава.
Како наглашава, имамо врло лепо пролеће јер је било доста падавина, што је у потпуности одговарало ратарским усевима.
Пшеница у одличној кондицији
Терзић подсећа и да смо на јесен имали за преко пет одсто већу сетву ратарских усева, а доминантно пшенице.
„Ратарски усеви су посејани на око 800.000 хектара, када је реч о јесењој сетви. Пшеница је од тога засејана на неких 630.000 хектара. Временски услови су јако добро пријали пшеници и види се да су усеви у доброј кондицији и да им је мајска киша јако пријала“, наводи он.
По његовој процени, можемо да очекујемо једну од успешнијих родних година у производњи пшенице у последњих десетак година.
Поскупљење трошкова производње
Ипак, било је и негативних ефеката, али не климатских, додаје наш саговорник.
„Оно што није одговарало произвођачима широм света, па и код нас, било је то поскупљење инпута – ђубрива, горива, средстава за заштиту и другог. Али свакако ћемо имати успешну годину у ратарству, посебно јер је на неким светским, јаким тржиштима, рецимо у Америци, било суше па ће сигурно доћи до неког подбачаја приноса и то може да буде шанса за наше произвођаче“, наглашава.
Међутим, Терзић подсећа да су пшеница и кукуруз берзанске робе и да се цена тих добара одређује на светским берзама.
Добра сетва кукуруза, али неизвесно лето
Што се тиче кукуруза, он истиче да је сетва била јако добра и да је кукуруз посејан на око 900.000 хектара.
„За време сетве смо имали добре климатске услове и ову мајску кишу која је помогла да кукуруз добро изникне. За сада је добро, али опет долази лето и не знамо да ли ће доћи до неке суше. За кукуруз је рано још процењивати нешто више јер жетва долази тек на јесен“, указује Терзић.
Наш саговорник каже да већ стиже овогодишња пшеница, а да се већ увелико тргује са оним што је остало из прошле године.
„Цена на неким берзама је већ формирана. Ако можемо да правимо поређење са прошлом годином, можемо да будемо оптимисти и поред утицаја ових кретања на Блиском истоку. Према подацима са берзе у Чикагу и наше продуктне берзе, постоји велико интересовање за пшеницу и мислим да ће произвођачи бити задовољни и да ће бити добра сезона“, поручује Терзић.
Значај складишта и извоза
Он наглашава и да у случају високих приноса и стабилних цена, треба бити пажљив са транспортом робе, те да треба проверити и одржавати складишне и логистичке капацитете.
„Битно је да када имамо добру сезону да можемо што дуже и квалитетније да сачувамо производе које можемо да пласирамо на светским тржиштима“, закључује.
Воћарство коначно има разлога за оптимизам
Што се тиче воћарске производње и ту нас је време послужило за сада, истиче Терзић.
„Нисмо имали поплаве, велике ударе града, ране мразеве и све то што би утицало на интензитет производње. Имамо неке културе које су се за сада јако добро показале и већ су на тржишту као што су јагоде и трешње“, каже он.
Приноси су доста добри и изнад неких просечних, наглашава.
„Ипак, неке културе треба причекати јер оне тек долазе, пре свега јабука, али и она је у доброј кондицији, као и малина која изгледа доста добро за сада“, наводи Терзић.
Према његовим речима, након дужег времена имамо срећу да ћемо имати и кајсију и брескву, које су се сачувале од раних пролећних мразева.
„У односу на прошлу годину, много је оптимистичнија прогноза када је реч о производњи. Прошле године нас је погодило све, од мразева, суша, града, а ове године нас је за сада све то прескочило“, каже Терзић.
