Судбина Нафтне индустрије Србије (НИС) улази у завршну фазу. Након одлуке америчког ОФАЦ-а која је погодила Гаспромњефт, отворило се питање ко ће преузети већински руски удео у НИС-у, након чега је Русија и пристала на продају. Србија чека америчку одлуку о продужетку лиценце да би Нафтна индустрија Србије (НИС) наставила пословање.
Више од четрдесет дана прошло је откако су на снази америчке санкције Нафтној индустрији Србије, док у Влади настављају свакодневне консултације.
Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да су најбољи партнери за НИС нафтне компаније које имају највећи промет и које могу најбоље да послују с њим, попут АДНОК-а из Абу Дабија.
„Ако гледамо све те компаније које су се помињале, најбољи избор су највеће компаније, оне с највећим прометом и које могу најбоље да послују с НИС-ом. Од ових које су се спомињале, АДНОК је, у првом реду, компанија са више од 400 милијарди долара прихода годишње на светском нивоу. И остале компаније би биле добри партнери за НИС“, каже Марковић.
Истиче, истовремено, да је важно да НИС што пре добије лиценцу како рафинерија у Панчеву не би стала.
Марковић сматра да, ако НИС не добије продужење лиценце за рад, то представља сигнал да постоји претња секундарним санкцијама.
НИС је снабдевач и других компанија које послују на нашем тржишту. Марковић је напоменуо да ће једино брз проналазак решења спречити отежано снабдевање. Како је рекао, и ситуација у целој Европи, када је реч о снабдевању, може бити угрожена, посебно у региону и у земљама које имају руске нафтне компаније.
„То може имати директне последице и на пад БДП-а у Европи и на повећање инфлације услед тих проблема. Наиме, и Међународна агенција за енергетику је у својим ‘погледима’ за 2026. изнела одређене процене. Имамо и једну парадоксалну ситуацију – цена нафте на тржишту пада, али цена деривата расте. Проблем је у рафинеријском бизнису, а рафинеријске марже су на двогодишњем максимуму“, истакао је Марковић.
Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је да је пристанак руских власника да продају већински удео у НИС-у позитиван корак ка решавању кризе, уз очекивање да ће америчка Канцеларија за контролу страних средстава (ОФАЦ) одобрити трансакцију.
Србија има право прече куповине, како је рекао председник Србије Александар Вучић, али консултант за тржиште капитала Милко Штимац истиче да је једно право, а друго је капацитет — односно да ли Србија може себи у овом тренутку да дозволи да из буџета плати онолико колико треба платити Русима да би се дошло до већинског пакета акција.
„По неким информацијама, то су четири милијарде евра — то су лепе паре. Ситуација у којој смо се нашли са НИС-ом показатељ је дубље структуралне кризе наше привреде. Нашом привредом и даље доминира држава као власник. Као неко ко оперативно води кључна инфраструктурна предузећа и добар део осталих предузећа. Иако не преко оних које држава директно води, имате све оне који се наслањају на државу и на те системе као НИС, ЕПС или неке друге који се понашају онако како држава од њих захтева. Држава је лош капиталиста, лош управљач“, навео је саговорник Newsmax Balkans.
Како је истакао, у оваквој ситуацији више не постоји најбоље решење, већ оно што „морате да урадите“.
„Оно што је одавно требало урадити је да преко тако великих фирми дођемо до модела такозваног народног капитализма. НИС и сада има велики удео малих акционара у власништву, али је њихов укупан удео мањински. Требало би да буде већински. И не само НИС, него и други велики системи да буду у власништву грађана Републике Србије. Такве фирме са ситним власништвом много су флексибилније и лакше подносе све хирове тржишта“, напоменуо је наш саговорник.
НИС је прошле недеље од америчке администрације добио дозволу за преговоре о изласку руског власништва из компаније, која важи до 13. фебруара.
