На кога ће највише утицати два нова закона која од 1. јануара наредне године треба да регулишу борбу против климатских промена? Реч је о Закону на порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште и порезу на увоз угљенично-интензивних производа. Прошле седмице завршена је јавна расправа о нацртима два нова закона о националном порезу на угљен-диоксид.
Упитани колики ће ти порези бити, ко ће их плаћати, из Министарства финансија за „Политику” одговарају да је иницијално порез на емисије гасова са ефектом стаклене баште и порез на увоз угљенично-интензивних производа четири евра по тони угљен-диоксида ЦO2. Висина пореске обавезе зависи од ефикасности производног процеса сваке компаније, односно од интензитета емисија. Додатно, препознато је да одређени ниво емисија није могуће елиминисати, па се за тај део уводи неопорезива основица.
Обвезници пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште су компаније које се баве производњом електричне енергије, гвожђа и челика, алуминијума, цемента и вештачких ђубрива. Емисије ових компанија чине више од 50 одсто укупних емисија привреде Србије. Ове компаније пријављују своје емисије у оквиру националног система праћења, извештавања и верификације где треба напоменути да су њихове делатности свакако обухваћене „ЕУ Механизмом прекограничног усклађивања угљеника (ЦBAM механизам)”.
Обвезници пореза на увоз угљенично-интензивних производа су сва лица, која током године увезу више од пет тона таквих производа у нашу земљу. Појам угљенично-интензивних производа се у највећој мери поклапа се са обухватом ЦBAM механизма.
На питање зашто се уводе ови порези, да ли због обавезе према ЕУ или нечег другог, надлежни одговарају да је Србија усвојила Стратегију нискоугљеничног развоја и обавезала се на смањење емисија, што захтева системске мере и економске инструменте за декарбонизацију индустрије. ЦBAM механизам има негативне последице по конкурентност српских производа на европском тржишту, због виших емисија ЦO2 у производњи и ствара ризик од преусмеравања угљенично-интензивних производа из трећих земаља ка Србији (а који су до сада били пласирани на тржиште ЕУ).
– Једини начин да се умањи обавеза по ЦBAM механизму, која би до 2034. могла достићи стотине милиона евра годишње, јесте доказивање да је цена емисије већ плаћена у земљи порекла – односно да Србија има сопствени систем опорезивања емисија. Увођење пореза на увоз угљенично-интензивних производа има за циљ да обезбеди фер тржишне услове за домаће произвођаче који ће плаћати порез на емисије (изједначавањем овог трошка за увознике са трећих тржишта). У том смислу, ова два пореза заједно подстичу привреду на енергетску ефикасност, улагање у декарбонизацију и очување конкурентности домаћих производа.
У оквиру националног система праћења, извештавања и верификације тренутно је 50 компанија које управљају са 92 постројења. Ове компаније емитују око 57 одсто укупних емисија у Србији. Предложеним решењем, обухватиће се лица чије емисије чине око 90 одсто укупних емисија у оквиру овог система. Важно је нагласити да се не ради о „загађивачима”, већ о емитерима, јер емисије нису нужно резултат немара, већ природе производног процеса – категорични су из Министарства финансија.
Производња електричне енергије је најинтензивнија по емисијама ЦO2, због ослањања на фосилна горива. Ниво пореског оптерећења за ову индустрију је пажљиво одмерен како би се избегли угрожавање пословања и потенцијални инфлаторни ефекти. Додатно, предвиђени су порески подстицаји за произвођаче електричне енергије, у виду пореских кредита за инвестиције у прописане мере и активности које доводе до смањења емисија емисије гасова са ефектом стаклене баште. Тим мерама се омогућава постепена транзиција, уз очување енергетске безбедности и подстицање декарбонизације сектора.
Тренутна цена емисије ЦO2 у ЕУ износи око 70 евра по тони, док је у економијама сличним Србији цена знатно нижа, нарочито у раним фазама имплементације.
Предложени износ пореза од четири евра по тони ЦO2 је умерен, са циљем да не угрози пословање у кратком року, али да омогући прикупљање средстава за подстицање модернизације и декарбонизације привреде и очување конкурентности домаће индустрије. Као резултат природе своје привредне активности, гранe у обухвату пореза јесу уједно и највећи емитери. Посебно се истичу произвођачи електричне енергије, железаре и цементаре, које имају највећи интензитет емисија угљен-диоксида по јединици произведеног производа. Ове индустрије су кључне за домаћу економију, али и највећи изазов у процесу декарбонизације, због чега ће бити предмет посебних мера подршке и транзиције.
На питање хоће ли постојати казне за оне који се оглуше или не буду поштовали прописе и да ли ће постојати за нашу земљу прелазни период из Министарства финансија одговарају да је план да закони ступе на снагу 1. јануара 2026. године, истовремено са пуном применом ЦBAM механизма. Међутим, ефективно плаћање обавеза је предвиђено за 2027. годину, чиме се привреди даје довољно времена за прилагођавање.
Имајући у виду да се овим законима уводе пореске обавезе, њихово поштовање ће се обезбедити на исти начин као и за све остале пореске прописе, закључују у Министарству финансија.
