Na koga će najviše uticati dva nova zakona koja od 1. januara naredne godine treba da regulišu borbu protiv klimatskih promena? Reč je o Zakonu na porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte i porezu na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda. Prošle sedmice završena je javna rasprava o nacrtima dva nova zakona o nacionalnom porezu na ugljen-dioksid.
Upitani koliki će ti porezi biti, ko će ih plaćati, iz Ministarstva finansija za „Politiku” odgovaraju da je inicijalno porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte i porez na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda četiri evra po toni ugljen-dioksida CO2. Visina poreske obaveze zavisi od efikasnosti proizvodnog procesa svake kompanije, odnosno od intenziteta emisija. Dodatno, prepoznato je da određeni nivo emisija nije moguće eliminisati, pa se za taj deo uvodi neoporeziva osnovica.
Obveznici poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte su kompanije koje se bave proizvodnjom električne energije, gvožđa i čelika, aluminijuma, cementa i veštačkih đubriva. Emisije ovih kompanija čine više od 50 odsto ukupnih emisija privrede Srbije. Ove kompanije prijavljuju svoje emisije u okviru nacionalnog sistema praćenja, izveštavanja i verifikacije gde treba napomenuti da su njihove delatnosti svakako obuhvaćene „EU Mehanizmom prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM mehanizam)”.
Obveznici poreza na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda su sva lica, koja tokom godine uvezu više od pet tona takvih proizvoda u našu zemlju. Pojam ugljenično-intenzivnih proizvoda se u najvećoj meri poklapa se sa obuhvatom CBAM mehanizma.
Na pitanje zašto se uvode ovi porezi, da li zbog obaveze prema EU ili nečeg drugog, nadležni odgovaraju da je Srbija usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja i obavezala se na smanjenje emisija, što zahteva sistemske mere i ekonomske instrumente za dekarbonizaciju industrije. CBAM mehanizam ima negativne posledice po konkurentnost srpskih proizvoda na evropskom tržištu, zbog viših emisija CO2 u proizvodnji i stvara rizik od preusmeravanja ugljenično-intenzivnih proizvoda iz trećih zemalja ka Srbiji (a koji su do sada bili plasirani na tržište EU).
– Jedini način da se umanji obaveza po CBAM mehanizmu, koja bi do 2034. mogla dostići stotine miliona evra godišnje, jeste dokazivanje da je cena emisije već plaćena u zemlji porekla – odnosno da Srbija ima sopstveni sistem oporezivanja emisija. Uvođenje poreza na uvoz ugljenično-intenzivnih proizvoda ima za cilj da obezbedi fer tržišne uslove za domaće proizvođače koji će plaćati porez na emisije (izjednačavanjem ovog troška za uvoznike sa trećih tržišta). U tom smislu, ova dva poreza zajedno podstiču privredu na energetsku efikasnost, ulaganje u dekarbonizaciju i očuvanje konkurentnosti domaćih proizvoda.
U okviru nacionalnog sistema praćenja, izveštavanja i verifikacije trenutno je 50 kompanija koje upravljaju sa 92 postrojenja. Ove kompanije emituju oko 57 odsto ukupnih emisija u Srbiji. Predloženim rešenjem, obuhvatiće se lica čije emisije čine oko 90 odsto ukupnih emisija u okviru ovog sistema. Važno je naglasiti da se ne radi o „zagađivačima”, već o emiterima, jer emisije nisu nužno rezultat nemara, već prirode proizvodnog procesa – kategorični su iz Ministarstva finansija.
Proizvodnja električne energije je najintenzivnija po emisijama CO2, zbog oslanjanja na fosilna goriva. Nivo poreskog opterećenja za ovu industriju je pažljivo odmeren kako bi se izbegli ugrožavanje poslovanja i potencijalni inflatorni efekti. Dodatno, predviđeni su poreski podsticaji za proizvođače električne energije, u vidu poreskih kredita za investicije u propisane mere i aktivnosti koje dovode do smanjenja emisija emisije gasova sa efektom staklene bašte. Tim merama se omogućava postepena tranzicija, uz očuvanje energetske bezbednosti i podsticanje dekarbonizacije sektora.
Trenutna cena emisije CO2 u EU iznosi oko 70 evra po toni, dok je u ekonomijama sličnim Srbiji cena znatno niža, naročito u ranim fazama implementacije.
Predloženi iznos poreza od četiri evra po toni CO2 je umeren, sa ciljem da ne ugrozi poslovanje u kratkom roku, ali da omogući prikupljanje sredstava za podsticanje modernizacije i dekarbonizacije privrede i očuvanje konkurentnosti domaće industrije. Kao rezultat prirode svoje privredne aktivnosti, grane u obuhvatu poreza jesu ujedno i najveći emiteri. Posebno se ističu proizvođači električne energije, železare i cementare, koje imaju najveći intenzitet emisija ugljen-dioksida po jedinici proizvedenog proizvoda. Ove industrije su ključne za domaću ekonomiju, ali i najveći izazov u procesu dekarbonizacije, zbog čega će biti predmet posebnih mera podrške i tranzicije.
Na pitanje hoće li postojati kazne za one koji se ogluše ili ne budu poštovali propise i da li će postojati za našu zemlju prelazni period iz Ministarstva finansija odgovaraju da je plan da zakoni stupe na snagu 1. januara 2026. godine, istovremeno sa punom primenom CBAM mehanizma. Međutim, efektivno plaćanje obaveza je predviđeno za 2027. godinu, čime se privredi daje dovoljno vremena za prilagođavanje.
Imajući u vidu da se ovim zakonima uvode poreske obaveze, njihovo poštovanje će se obezbediti na isti način kao i za sve ostale poreske propise, zaključuju u Ministarstvu finansija.
