Aktiviranje analitičkog razmišljanja, kako se čini, ne umanjuje religijska uverenja kod ljudi. Ovo otkriće predstavlja dokaz protiv popularne ideje da oslanjanje na logiku direktno slabi veru. Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Psychology of Religion and Spirituality.
Luz Acera Martini, koja radi doktorat iz psihologije pri National Scientific and Technical Research Council-u, i Esteban Frejdin, istraživač pri istoj instituciji sa doktoratom iz filozofije, sproveli su ovo istraživanje. Oba naučnika povezana su sa Universidad Nacional del Sur. Oni su nastojali da ispitaju na koji način kognitivni stilovi utiču na veru.
Teorija o dva sistema razmišljanja
Prethodne studije u okviru kognitivne nauke o religiji ukazivale su na to da uključivanje analitičkog razmišljanja može da potisne osnovne mentalne intuicije koje religijska uverenja čine privlačnim. Mnogi psiholozi smatraju da se ljudsko rasuđivanje oslanja na dva glavna sistema. Jedan sistem je brz i intuitivan, dok je drugi spor i analitički.
Neka ranija istraživanja pokazala su da izlaganje ljudi zadacima koji podstiču sporo i logičko razmišljanje može da umanji njihova iskazana religijska uverenja. Ovaj koncept polazi od pretpostavke da se vera u velikoj meri oslanja na brze intuicije. Smatralo se da angažovanje logičkog dela mozga potiskuje te religijske intuicije.
Međutim, naučnici su imali poteškoća da ponove te rezultate. Mnogi naknadni eksperimenti nisu uspeli da pronađu bilo kakav uticaj na verovanja. Neke studije su čak otkrile da logički zadaci povećavaju religioznost.
Zašto je pokrenuto novo istraživanje?
Pošto su prethodna istraživanja davala veoma različite rezultate, Acera Martini i Frejdin želeli su da testiraju ovu ideju koristeći pouzdanije metode. Namera im je bila da utvrde da li su ranije nedoslednosti bile posledica slabih eksperimentalnih dizajna. Takođe su se pitali da li je prvobitna hipoteza jednostavno netačna.
„Ovaj rad je deo mog projekta doktorske teze, u okviru kojeg istražujem odnos između rasuđivanja i religijskih uverenja iz perspektive kognitivne nauke o religiji“, rekla je Acera Martini. „Moj mentor i ja veoma cenimo eksperimentalna istraživanja i primetili smo da postojeća literatura o povezanosti kognitivnog stila i religijskog uverenja sadrži više nedovoljno istraženih oblasti.“
Acera Martini je objasnila da su autori želeli da prevaziđu osnovna korelaciona zapažanja. Korelacione studije često pokazuju negativnu povezanost između analitičkog razmišljanja i vere, ali ne dokazuju da jedno uzrokuje drugo.
„Smatrali smo da je to neophodno kako bismo uspostavili jasnije odnose između ovih varijabli, prevazilazeći tipičan korelacioni nalaz: negativnu povezanost između analitičkog kognitivnog stila i religijskog uverenja“, rekla je ona. „To je posebno važno u svetlu nedavnih pomaka u najboljim praksama nastalih usled krize replikabilnosti u psihologiji i sve većeg naglaska na otvorenoj nauci.“
Prva studija – testiranje analitičkog razmišljanja
Da bi istražili temu, naučnici su sproveli dve odvojene studije. Prva studija osmišljena je kako bi se utvrdilo koji psihološki zadaci zaista uspevaju da povećaju analitičko razmišljanje. Autori su uključili 455 studenata univerziteta u Argentini koji govore španski jezik. Nasumično su ih rasporedili u tri grupe.
Jedna grupa radila je zadatak u kojem su učesnici reorganizovali ispremeštane rečenice koje su sadržale reči povezane sa rasuđivanjem. Druga grupa radila je zadatak obuke za otklanjanje kognitivnih pristrasnosti.
U tom zadatku učesnici su odgovarali na pitanja osmišljena tako da izazovu uobičajene logičke greške, odnosno greške u rasuđivanju. Potom su dobijali povratne informacije koje su objašnjavale tačan odgovor i prirodu kognitivne pristrasnosti.
Treća grupa služila je kao kontrolna grupa. Ti učesnici su jednostavno opisivali svakodnevni predmet.
Nakon završetka zadataka, svi učesnici su polagali test kognitivne refleksije. Taj test sadrži matematičke i verbalne probleme koji imaju intuitivan, ali netačan odgovor. Da bi se došlo do tačnog rešenja, potrebno je potisnuti prvu instinktivnu reakciju i dublje razmisliti.
Istraživači su otkrili da je samo zadatak otklanjanja kognitivnih pristrasnosti uspešno povećao rezultate na testu kognitivne refleksije. Zadatak sa ispremeštanim rečenicama nije poboljšao analitičko razmišljanje u odnosu na kontrolnu grupu.
Druga studija – da li logika zamenjuje veru?
Naoružani efikasnim alatom za podsticanje logičkog razmišljanja, istraživači su pokrenuli drugu, obimniju studiju. Ona je obuhvatila 938 argentinskih studenata različitih akademskih usmerenja.
Cilj druge studije bio je da se utvrdi da li uspešan analitički zadatak može da promeni religijska uverenja. Istraživači su nasumično rasporedili učesnike tako da jedni rade zadatak otklanjanja kognitivnih pristrasnosti, dok druga grupa nije dobila nikakav zadatak.
Nakon toga, učesnici su popunjavali upitnike koji su merili njihova religijska uverenja. Jedan upitnik merio je intuitivna religijska uverenja, odnosno opštu veru i natprirodne misli.
Drugi upitnik merio je kontekstualizovana religijska uverenja. U toj skali od učesnika se tražilo da procene verovatnoću da su božanska intervencija ili čuda izazvali određene događaje koji su se desili nepoznatim ljudima.
Istraživači su takođe merili više individualnih osobina za koje su smatrali da bi mogle da utiču na rezultate. Merili su potrebu za kognicijom, odnosno stepen u kojem osoba uživa u zahtevnim mentalnim aktivnostima.
Takođe su procenjivali kako učesnici vide odnos između nauke i religije. Na kraju, merili su metakognitivnu dvosmislenost religijskih uverenja učesnika, što znači koliko su sigurni ili nesigurni u sopstvenu veru.
Kakvi su bili rezultati?
Naučnici nisu pronašli nikakve značajne razlike u religijskim uverenjima između grupe koja je obavila zadatak analitičkog razmišljanja i kontrolne grupe. Zadatak otklanjanja kognitivnih pristrasnosti nije smanjio samoprijavljenu religioznost ni na jednoj meri religijskog uverenja.
Statistički testovi ukazali su da je svaka moguća razlika između grupa praktično jednaka nuli. Aktiviranje analitičkog razmišljanja nije imalo primetan uticaj na veru.
„Na kraju, naši rezultati ukazuju da je veza između načina na koji razmišljamo i onoga u šta verujemo daleko složenija nego što to pojednostavljeni naslovi često sugerišu“, rekla je Acera Martini.
„Za prosečnu osobu to znači da ‘analitičnije razmišljanje’ nije magični prekidač koji trenutno ili lako menja nečija religijska uverenja, barem ne na način na koji je to često predstavljano“, objasnila je ona.
Dodatni faktori koji su ispitivani
Naučnici su takođe ispitivali da li individualne osobine koje su merili utiču na rezultate. Na primer, pretpostavili su da bi analitičko razmišljanje moglo da umanji veru kod ljudi koji nauku i religiju vide kao suprotstavljene.
S druge strane, istraživači su mislili da bi analitičko razmišljanje moglo da poveća veru kod ljudi koji smatraju da su nauka i religija uskladive. Međutim, nisu pronašli dokaze za te pretpostavke.
Potreba osobe za kognicijom ili njeni stavovi o nauci i religiji nisu promenili uticaj analitičkog zadatka. Ni stepen sigurnosti u sopstvenu veru nije pravio razliku. Odsustvo efekta ostalo je dosledno u celom uzorku.
„Iako smo imali izvesnu predstavu o tome šta možemo očekivati, ipak nas je iznenadilo potpuno odsustvo moderatorskih efekata“, rekla je Acera Martini.
„U ovakvim studijama obično bi se očekivalo da intervencija zasnovana na primingu različito utiče na različite delove uzorka“, navela je ona.
„Međutim, ono što se zaista izdvojilo bila je izuzetna ujednačenost odsustva efekta kod svih“, objasnila je Acera Martini. „Ta doslednost bila je posebno neočekivana imajući u vidu široku lepezu efekata koji su ranije prijavljivani u eksperimentalnoj literaturi.“
Ograničenja studije i buduća istraživanja
Rezultati ukazuju na to da kratkoročne intervencije usmerene na povećanje analitičkog razmišljanja ne menjaju lako duboko ukorenjena religijska uverenja. To sugeriše da su prethodna istraživanja koja su tvrdila da postoji direktan efekat možda počivala na nepouzdanim metodama ili statističkim slučajnostima.
Studija ipak ima nekoliko ograničenja. Na primer, autori su se oslanjali isključivo na studente univerziteta. Studenti obično pokazuju više nivoe analitičkog razmišljanja od opšte populacije.
Pošto je uzorak činila studentska populacija u Argentini, rezultati bi mogli izgledati drugačije u drugim kulturama. Ishodi bi takođe mogli da variraju u zajednicama sa snažnijim zajedničkim religijskim praksama.
Još jedno ograničenje jeste to što je zadatak otklanjanja kognitivnih pristrasnosti proizveo relativno skromno povećanje analitičkog razmišljanja. Iako se pokazao efikasnim, njegov ukupni uticaj na mentalne procese bio je mali.
Istraživači predlažu da buduće studije ispitaju kako se odnos između kognitivnog stila i vere razvija tokom detinjstva i adolescencije. Oni sumnjaju da bi analitičko razmišljanje moglo da utiče na religijska uverenja ranije u životu, kada se lične vrednosti još uvek formiraju.
Značaj „nultih rezultata“ u nauci
„Pored samih rezultata, verujem da je suštinski važno prepoznati da se naučne metodologije neprestano razvijaju“, istakla je Acera Martini. „Proces recenzije predstavlja vitalnu kontrolu kvaliteta koja donosi ogromnu vrednost i osigurava integritet našeg rada.“
Acera Martini je naglasila značaj objavljivanja rezultata koji ne potvrđuju popularne hipoteze.
„Takođe je važno normalizovati objavljivanje nultih rezultata, odnosno situacija u kojima nije pronađen direktan pozitivan efekat, što je postalo mnogo transparentnije zahvaljujući unapred registrovanim izveštajima“, rekla je ona. „Nulti rezultat nije slepa ulica; on samo preusmerava našu pažnju ka novim, preciznije definisanim pitanjima.“
Ona je dodatno objasnila šta bi ta nova pitanja mogla da podrazumevaju.
„Na primer, u našoj studiji predlažemo da bi naredni važan korak bio istraživanje ovih odnosa kod mlađih populacija kako bismo razumeli kako se veza između refleksije i verovanja zaista razvija u ranijim fazama života“, rekla je ona.
„Ipak, ovo ostaje oblast koja zahteva dalja istraživanja, jer mogu postojati drugi relevantni moderatori koji nisu obuhvaćeni ovom studijom, a mogli bi biti ključni za buduća istraživanja“, dodala je.
Studiju pod nazivom „Assessing the Effect of Increased Analytic Thinking on Religious Beliefs“ napisali su Luz Acera Martini i Esteban Frejdin.
