Raketa SR75 njemačke kompanije HyImpuls je posebna: po prvi put je parafin, glavni sastojak voska za sveće, korišćen kao gorivo sa uspehom.
To je bilo prvo čisto privatnim sredstvima finansirano lansiranje rakete iz Njemačke: raketu na parafinski pogon razvila je privatna kompanija HyImpuls .
Sedište je u Nojenštatu na Koheru, u blizini Hajlbrona (Baden-Virtemberg). 65 zaposlenih u kompaniji razvilo je hibridni pogon na parafin-kiseonik.
Parafinska raketa još nije testirana u svemiru
Međutim, raketa je lansirana sa drugog kraja svijeta: HyImpuls je lansirao svoju raketu sa australijskog raketnog poligona Kuniba prošlog petka (3.5.) ujutru po evropskom vremenu.
Planirano je da raketa dosegne maksimalnu visinu od 60 kilometara.
Prema navodima kompanije, biće potrebno nekoliko dana dok se raketa ne vrati i podaci se procene.
Tek tada se može reći da li je dostignuta planirana visina od 60 kilometara. Prelazak granice svemira na udaljenosti od 100 kilometara biće testiran u narednim lansiranjima.
Lansiranje rakete je nekoliko puta odlagano zbog vremenskih prilika.
Ovako funkcioniše pogon
U telu rakete se nalazi blok čvrstog parafina. Na njemu je izbušeno mnogo rupa. Kroz ove rupe se propušta tečni kiseonik. Potom dolazi do reakcije dve supstance a nastali vrući gas pokreće raketu.
Raketa ima nedostatke
Međutim, blok čvrstog goriva nikada ne gori potpuno ravnomerno. Ovo može prouzrokovati da raketa počne da vibrira u letu, što je može oštetiti, pa čak i uništiti.
Isključivanje i ponovno paljenje hibridne rakete veoma brzo u letu takođe nije tako lako, ali ova sposobnost je potrebna da bi se precizno definisanim brzinama letelice mogle lansirati na isto tako precizno definisane orbite.
Ne može eksplodirati
Prednost tehnologije voska za sveće su niska cena. Pored toga, rizik od eksplozije rakete je ravan nuli.
Stoga je tokom proteklih nekoliko nedelja mogla potpuno opremljena da se bezbedno transportuje iz Nojenštata brodom u Australiju.
Model naslednik za svemir
Nakon uspešnog prvog leta, sada se mogu odvijati letovi u svemir iznad 100 kilometara.
Međutim, ova raketa ne može da uđe u orbitu oko Zemlje – tek model nasljednik bi trebalo da postigne neophodnu brzinu i potom u svemir lansira satelite teške do 600 kilograma.
Prvi let planiran je za kraj 2025. godine.
Pogon ima potencijal
Kompanija HyImpuls već ima narudžbine vredne više od 100 miliona evra za svoje letove u svemir.
Rusija je zbog sankcija trenutno ispala iz igre za satelitski transport. A nove evropske rakete Ariane 6 i VEGA-C lansiraju se nakon godina odlaganja.
Zato proizvođači komercijalnih raketa iz Njemačke vjeruju da imaju šansu da ugrabe dio velikog kolača od lidera američke industrije SpaceX. Pored HyImpuls -a, tu su još kompanije Isar Aerospace iz Minhena i Rocket Factory u Augsburgu, koja takođe ima svoj Rocket One skoro spreman za poletanje.
Dok su troškovi transporta satelita u svemir sa konvencionalnim malim raketama oko 12.000 do 25.000 evra po kilogramu nosivosti, očekuje se da će troškovi u prvoj fazi rakete HyImpuls -a biti oko 6.500 evra po kilogramu. HyImpuls takođe očekuje smanjenje troškova na duži rok.
Ovo je takođe neophodno ako HyImpuls želi da preživi sledeću revoluciju u satelitskom transportu. SpaceX-ov Starship će tako moći da prenese nekoliko stotina satelita u svemir u jednom lansiranju i cilja na cenu od samo nekoliko stotina dolara po kilogramu.
