Pre dolaska Gospoda Isusa Hrista u svet, ljudi koji su živeli na zemlji — i oni koji su verovali u Istinitog Boga, i oni koji su se klanjali mnogobrojnim lažnim paganskim bogovima — imali su predstavu da postoje određena mesta na kojima se Bog može poštovati, gde je Bog prisutan, i da se samo na tim mestima molitve uslišuju.
Pagani su gradili razne hramove, čuvali sveštene gajeve i organizovali druga mesta bogosluženja. Vera u Istinitog Boga bila je takođe vezana za određeni Hram u Jerusalimu: samo tamo su se prinosile žrtve i vršile službe. Zato su ljudi koji su verovali u Boga iz celog sveta odlazili tamo da bi se poklonili Istinitom Bogu.
Promena koju donosi Hristos
Ali, došavši na zemlju, Gospod je svojim dolaskom promenio taj poredak. I u današnjem jevanđeoskom čitanju čuli smo veoma važno otkrivenje, koje je bilo potpuno iznenađujuće za ljude tog vremena.
Kada je Samarjanka razgovarala sa Hristom i shvatila da On nije običan čovek, već — kako joj se učinilo — prorok, odmah Mu je postavila pitanje koje ju je najviše zanimalo: „Gde treba da se klanjamo Bogu?“
To je bilo jedno od glavnih spornih pitanja između Judeja i Samarjana. Judeji su prinosili žrtve i molili se u Jerusalimskom hramu, dok su Samarjani imali svoje centralno svetilište.
Objava bogopoštovanja u Duhu i Istini
I Gospod joj odgovara rečima od izuzetne važnosti: objavljuje da dolazi vreme kada će se verni Bogu klanjati ne ni u Jerusalimu, ni na onoj gori, nego svuda — u Duhu i Istini (up. Jn. 4, 5–42).
Svojim dolaskom Gospod je promenio poredak koji je postojao pre Njega. Ljudima više nisu bila potrebna posebna mesta da bi služili Bogu i ugađali Mu. Bogu se može služiti na svakom mestu.
Istina, mi gradimo crkve, okupljamo se u njima i tamo vršimo bogosluženja, ali u suštini sve što se u crkvi čini može se činiti i bilo gde drugde. Ipak, ne smemo zaboraviti da je sveta Evharistija u Crkvi Hristovoj centralni deo života jednog pravoslavnog hrišćanina.
Bogosluženje kao način života
Jednom sam služio Liturgiju na otvorenom, na obali Jeniseja, i to iskustvo nije bilo ništa manje blagodatno nego bogosluženje u hramu, jer se zaista Ocu može služiti svuda.
Štaviše, kako sam Gospod kaže, Otac traži takve poklonike koji će Mu se klanjati na svakom mestu.
To su veoma važne reči za svakoga od nas: one nas podsećaju da hrišćanski život nije ograničen zidovima hrama, niti samo prisustvom na bogosluženjima, crkvenom molitvom i učešćem u Svetoj Evharistiji, iako je i to od izuzetne važnosti.
Vera u svakodnevnom životu
Naš hrišćanski život nije ograničen na to. Naše bogopoštovanje i služenje Bogu treba da se ostvaruje svuda: kod kuće, na poslu, u metrou, na ulici, u poseti — čitav naš život treba da bude služenje Bogu i Njegovo proslavljanje.
Božije zapovesti su nam date da urede naš svakodnevni život. Ono što Gospod govori i na šta nas poziva ne odnosi se samo na naše prisustvo u hramu, već na svaki trenutak našeg života.
Sve što činimo ne samo da može, nego i treba da bude služenje Bogu.
Pažljivost i stalno sećanje na Boga
Naš odnos prema drugima, ponašanje kod kuće i na poslu, pa čak i razgovor sa ljudima koje slučajno srećemo — sve treba da bude služenje Bogu, jer sve treba da bude usmereno ka Božijim zapovestima.
I, naravno, to nije moguće bez jedne veoma važne hrišćanske vrline — budnosti.
Treba da se trudimo da nas, ne samo u hramu, nego u svakom trenutku života, podsećamo: da li sam sada pred Bogom? Da li živim po Njegovim zapovestima? Da li vršim Njegovu volju?
Ova misao treba stalno da nas vraća na ispunjavanje Božijih zapovesti i da svaki trenutak našeg života zaista pretvara u služenje i bogopoštovanje.
Život koji postaje put ka Bogu
Na taj način život hrišćanina nikada ne može postati dosadan, jer u svakom trenutku imamo put ka savršenstvu, put približavanja Bogu.
Neka bi Gospod dao da tako i bude. Neka bi nam dao da zaista u praksi ispunjavamo reči koje je danas izrekao.
I da Mu se klanjamo na svakom mestu, gde god da se nalazimo; da ispunjavamo Njegove zapovesti u svakom trenutku života, da bismo bili Njegovi učenici, istinski hrišćani, i da bismo bili sa Hristom i ovde na zemlji i u večnosti, u Carstvu Nebeskom.
Amin.
Arhimandrit Atanasije Derjugin
