Cene nafte skaču zbog sukoba koji su Sjedinjene Države izazvale sa Iranom i pritom umešale zemlje regiona u konflikt koji može da utiče na ceo svet ukoliko potraje. Ukoliko ne potraje, a bliska istorija nam govori da su obično ovi sukobi ranije brzo završeni, svet može da odahne. I to je scenario koji bi svi voleli da vide – pa čak i Amerika i Kina jer obe države jako zavise od cena nafte i sukob im ne ide u prilog. Teško je reći sada koliko će se rasplamsati vojna intervencija, jedino je sigurno da ukoliko potraje ni Srbiju neće zaobići rast svih cena.
„Geopolitički incidenti u bliskoj prošlosti bili su više nego kratkotrajnog vremenskog aspekta i brzo se slegla prašina“, navodi Nenad Gujaničić, glavni broker firme Momentum sekjuritis, analizirajući trenutnu reakciju tržišta. On smatra da je panika na berzama prevelika, ističući da su američki fjučersi u minusu samo jedan odsto, dok bi se skok cene nafte od šest, sedam odsto mogao brzo „ispeglati“ ako se pokaže da protok ostaje slobodan.
Sagovornik naglašava da stabilnost cena nafte zavisi od toga da li će doći do eskalacije koja bi blokirala snabdevanje nedeljama ili mesecima, dodajući: „Kini i Americi nije u interesu da dođe do povišenih cena sirove nafte jer bi to vodilo višoj inflaciji i višim kamatama“.
Finansijska tržišta sa zabrinutošću prate sukob jer je Iran zatvorio Ormuski moreuz za brodski saobraćaj odmah nakon početka napada. Približno 20 odsto globalne potražnje za naftom transportuje se kroz Ormuski moreuz. Shodno tome, cena barela brent nafte porasla je za osam odsto na 78 dolara u ponedeljak ujutru u poređenju sa petkom, podaci su Erste grupe.
Međutim, postoji nekoliko faktora koji, po mišljenju bankara, sugerišu da bi rast cena nafte trebalo da bude ograničenog trajanja.
„Prvo, zato što bi dugotrajna blokada Ormuskog moreuza bila suprotna interesima dve velike sile, SAD i Kine. SAD ne žele veće cene nafte za svoje domaće stanovništvo, a Kina značajan deo svojih potreba za naftom nabavlja iz regiona Zaliva. Drugo, pretpostavljamo da će Iran moći da sprovodi blokadu Ormuskog moreuza samo ograničen period od najviše nekoliko nedelja, što znači da trenutni rast cena nafte ne bi trebalo da bude održiv. Ovo je takođe potkrepljeno činjenicom da SAD i EU imaju značajne strateške rezerve nafte koje mogu biti dostupne ako je potrebno za suprotstavljanje povećanju cena i smirivanje energetskih tržišta. Cena nafte bi mogla dodatno porasti u kratkom roku, ali bi uskoro trebalo da dostigne vrhunac, a zatim ponovo padne“, stava su iz Erstea. U zavisnosti od toga koliko dugo cena nafte ostane visoka, inflacija u evrozoni verovatno će porasti, bar u martu, kako kažu iz ove bankarske grupacije.
Miloš Zdravković, energetičar, upozorava i na činjenicu da nije u pitanju samo snabdevanje naftom, već i gasom.
„Da li će da gađaju brodove ili gora varijanta, kao što se juče pojavila vest da će da miniraju Ormuski moreuz… to je već u domenu spekulacija, ali svakako veliki udarac. S druge strane, tu prolazi 20 odsto svetskog gasa. Sada će u budućnosti Evropa verovatno morati da poveća uvoz preko Turskog toka, ali on je nedovoljan. Dobro je da smo mi na toj magistralnoj liniji pa možemo da povlačimo (energente)“, kaže Zdravković, piše Nova ekonomija.
Prema njegovom mišljenju, ova situacija će pogoditi Evropu koja je prestala da kupuje ruski gas, a ujedno je odustala od klasične naftne formule za izračunavanje cene gasa, već ide na berzu. Zdravković objašnjava da će zbog toga brže doći do skoka cene gasa, ali će se isto tako brže vratiti u normalu ako se situacija sredi.
„Sve u svemu, smeši nam se na barem tri meseca verovatno skok svega. Uticaće na cenu električne energije, uticaće na cenu nafte, uticaće na cenu gasa. To je ono što je direktno, a onda sve ostalo će da ide linearno“, kaže Zdravković.
I Erste grupa naglašava uticaj na Evropu, jer cena nafte utiče na rast cena gasa, a to opet ima snažan uticaj na cene električne energije.
„Evropske cene gasa značajno su porasle u ponedeljak, dostigavši otprilike isti nivo kao tokom američke vojne akcije u Venecueli u januaru. Cene električne energije opterećuju energetski intenzivne industrije u evrozoni. To predstavlja rizik da bi proizvođačke cene u Evropi mogle značajno porasti neko vreme. To bi imalo usporavajući efekat na izglede rasta za evrozonu“, kažu bankari.
Gujaničić ističe specifičnost gasa koji „nije toliko mobilan kao sirova nafta“, što otežava rešavanje problema u snabdevanju. Srećna okolnost je što se ova situacija dešava na kraju zime, u fazi kada „evropski potrošači tek počinju da pune skladišta i pripremaju se za potrošnju tokom zime“, što ostavlja dovoljno vremena za reakciju, prema njegovim rečima.
Analizirajući tržišne uslove, Gujaničić primećuje da je početna pozicija povoljnija nego u ranijim krizama jer su cene nafte pre sukoba bile depresirane zbog povećane globalne ponude, a ni cene gasa nisu bile na rekordnim nivoima.
To daje „više manevarskog prostora da glavni akteri uspeju da srede situaciju i spreče veću krizu“. Ipak, ostaje upozorenje da je, ukoliko se to ne desi, „apsolutno realno da sve cene porastu, pa tako i gas“.
