Novi Zakon o zaštiti potrošača izazvao je oštre reakcije dela stručne javnosti. Iako je sporni član 4 ublažen nakon pritiska, pojedini sagovornici upozoravaju da bi i u izmenjenoj formi mogao da oslabi postojeća prava potrošača, a vremenom i da ih u potpunosti ukine.
Novi set zakona koji se odnose na trgovce i potrošače
Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su novi set zakona koji se odnose na trgovce i potrošače. Usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, Zakon o trgovačkim praksama, ali i novi Zakon o zaštiti potrošača.
Upravo ovaj zakon, koji se direktno odnosi na prava potrošača, izazvao je možda i najviše interesovanja. Sporenja oko pojedinih navoda u zakonu vođena su prošle godine tokom javne rasprave.
Sporan je, pre svega, bio član četiri ovog zakona koji je, posle pritiska javnosti, ipak u konačnoj verziji zakona izmenjen. Ipak, iako je ta izmena ublažila njegovo negativno dejstvo, mnogi smatraju da je on još uvek jako štetan za potrošače i da će potencijalno poništiti njihova prava.
Kako su tekle izmene člana četiri i šta je bilo sporno?
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva za Danas podseća da je osnovna ideja donošenja zakona bila periodično usklađivanje sa evropskim normama i da je radna grupa radila na tom zakonu odavno, te da je posao završila još 2022.
Kako dodaje, oni su tada predali nacrt zakona Ministarstvu, ali od tada se neko vreme nije dešavalo ništa.
„Onda se prošle godine pojavio nacrt zakona. Mi smo ga analizirali i shvatili da, iako se on predstavlja kao poboljšanje prava potrošača, zapravo krije jednu veliku zamku, a to je da kroz član 4. faktički ukida sam sebe“, navodi on.
Gavrilović navodi da su pojedini članovi radne grupe bili šokirani, jer uopšte nisu predlagali bilo kakvu izmenu člana četiri.
Taj član, kako pojašnjava naš sagovornik, Zakonu o zaštiti potrošača daje krovni status.
„Pre promene, tu je pisalo da se Zakon o zaštiti potrošača primenjuje u odnosima potrošača i trgovaca ili pružalaca usluga, osim ako ne postoji neki drugi propis koji potrošaču daje veća prava. Dakle, uvek se primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, osim ako postoji neki drugi propis koji potrošaču daje još veća prava, onda se može primeniti taj propis“, naglašava on.
Šta je promenjeno u nacrtu zakona?
Međutim, u nacrtu zakona iz prošle godine taj član zakona je promenjen.
Gavrilović ukazuje da su tome najviše „kumovala“ komunalna preduzeća.
„Najviše su tu bili u pitanju uvećani računi za struju kada je sprovođena zamena digitalnih brojila. U februaru ili martu 2024. godine EPS je dobio 17.000 reklamacija zbog toga. To je pljačka koja se nastavila i do današnjeg dana. I tu nije samo u pitanju EPS, nego i grejanje, odnošenje smeća, parking servis…“, upozorava on.
Gavrilović navodi da je njihova pretpostavka da su ta preduzeća izvršila pritisak na Ministarstvo, koje je onda mimo radne grupe izmenilo član četiri.
U toj izmeni stajalo je da se Zakon o zaštiti potrošača primenjuje, osim ako ne postoji drugi propis.
„To znači da taj drugi propis ne mora da daje veću zaštitu potrošaču, nego samo da postoji drugi propis. Dakle, može potrošaču da daje i manje prava, odnosno manju zaštitu. Praktično, bilo koji drugi propis po tome mogao je da poništi Zakon o zaštiti potrošača, i to ne samo zakon, nego i odluka lokalne samouprave“, ukazuje on.
Kako je zakon mogao da bude izbegnut?
Gavrilović navodi i jednostavan primer kako je zakon mogao da bude izbegnut.
„Recimo, neki grad koji ima toplanu donese odluku da ta toplana nije dužna da odgovara na reklamacije potrošača ili da može da im odgovori za šest meseci ili nešto slično. U tom slučaju bi se primenjivao taj propis, a ne Zakon o zaštiti potrošača“, napominje naš sagovornik.
Ipak, kako su se mnogi pobunili protiv spornog člana, on je ponovo promenjen.
„Pod pritiskom javnosti oni su taj član četiri izmenili i on sad glasi da se Zakon o zaštiti potrošača primenjuje, osim ako ne postoji drugi zakon, koji je usklađen sa pravnim normama Evropske unije“, navodi Gavrilović.
Prema njegovim rečima, to je sada ublažena varijanta, ali i dalje opasna.
„Ko određuje da li je zakon usklađen sa normama EU? Određuje država. Sada će sve što neko proglasi da je usklađeno sa zakonodavstvom EU imati prvenstvo u odnosu na Zakon o zaštiti potrošača“, upozorava.
Gavrilović navodi da postoje sporni članovi Zakona o energetici koji ruše prava potrošača, kao i u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
„Ako neko kaže da su ti zakoni usklađeni s evropskim normama, potrošači gube svoja prava u tom delu“, naglašava on.
U takvoj situaciji, potrošačima ne može da pomogne više ni sud, ni inspekcija, niti iko drugi, podvlači Gavrilović.
Njegov zaključak, zbog svega navedenog, jeste da je suština donošenja novog zakona bila da se umanje prava potrošača.
„To je osnovna ideja iza donošenja zakona, a pod pritiskom uglavnom komunalnih preduzeća, kojima je Zakon o zaštiti potrošača trn u oku“, smatra.
Većina ostalih novina u ovom zakonu, kako kaže Gavrilović, su već bile sadržane u njemu.
„Sve je to već postojalo u zakonu, samo se dopunilo po nekom rečenicom, da bi se reklo kako je to sad nešto mnogo jače“, poručuje.
Ovaj zakon je mnogo gori za potrošače od prethodnog
Suštinski, prema njegovom mišljenju, ovaj zakon je mnogo gori za potrošače od prethodnog.
„Namera donošenja ovog zakona je da se postepeno ide ka njegovom poništavanju u korist pružalaca usluga, a najviše komunalnih preduzeća – EPS, EDS, toplane, gradska čistoća, parking servis, mobilni i kablovski operateri…“, zaključuje Gavrilović.
Hoće li novi Zakon o zaštiti potrošača popraviti ili unazaditi njihova prava?
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović za Danas kaže da novi Zakon o zaštiti potrošača donosi stroža pravila za trgovce, što predstavlja prednost za potrošače.
„Ključne izmene obuhvataju veću transparentnost onlajn prodaje, jasnije oglašavanje, brže rešavanje reklamacija i uvođenje novih trgovačkih praksi, čime se kroz set zakona prilagođavamo savremenim uslovima tržišta“, ističe on.
Jedna od novina u ovom zakonu je zahtev trgovcima da ažuriraju cene u realnom vremenu, naglašava.
„Naime, trgovci su obavezni da cene proizvoda, naročito u e-trgovini, usklađuju u realnom vremenu, čime se sprečava razlika između cene na sajtu i na kasi. Uz to, novi zakon donosi stroža pravila o isticanju cena, čime se povećava transparentnost i štite potrošači od obmanjujućih ponuda“, navodi Stojanović.
Koji su benefiti novog zakona?
Kako ističe, potrošačima je dodatni benefit skraćenje rokova i pojednostavljenje procedura za rešavanje reklamacija.
„Prvi put se uvodi specifičan okvir za trgovačke prakse, koji jasno definiše šta je nepoštena ili obmanjujuća praksa“, pojašnjava on.
Stojanović dodaje da s obzirom da je sve prisutnija kupovina preko interneta, novi zakon definiše digitalna prava i e-trgovinu, tako što uređuje prava potrošača u digitalnom okruženju, uključujući jasnije uslove za kupovinu preko društvenih mreža i platformi.
Međutim, kako ukazuje, iako je zakon donet s ciljem veće zaštite potrošača, u primeni će postojati nekoliko potencijalnih problema, koji se prvenstveno odnose na male trgovce, ali i velike trgovinske lance.
„Oni imaju obavezu ažuriranja cena u realnom vremenu i stroža pravila oglašavanja, a takvi zahtevi podrazumevaju ozbiljna softverska ulaganja. Mali trgovci bi mogli imati teškoće da finansijski i tehnički isprate ove promene, što može, uz predviđene strože kazne, dovesti do njihovog gašenja“, upozorava on.
Zakon predviđa strože kontrole
Poseban potencijalni problem je, napominje, vezan za nedostatak kapaciteta inspekcije.
„Zakon predviđa strože kontrole, ali je pitanje da li tržišna inspekcija ima dovoljno ljudi da zaista prati milione promena cena u realnom vremenu i sankcioniše sve prekršaje na internetu“, navodi Stojanović.
On poručuje i da je oblast e-trgovine poseban izazov u implementaciji novog zakona.
„Izazov je pravna nedorečenost. Iako zakon pokušava da uredi prodaju preko društvenih mreža, i dalje je teško pravno goniti neregistrovane prodavce (fizička lica) koji prodaju robu bez računa, što potrošače i dalje ostavlja bez stvarne zaštite u toj oblasti“, ukazuje.
Dodatni problem je, prema njegovim rečima, što detaljna pravila i novi digitalni procesi mogu biti zbunjujući za građane koji nisu vični e-trgovini i modernim tehnologijama.
