1876. godine, u Moskvi je premijerno izvedena kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog – Slovenski marš ili Srpsko-ruski marš u Be-molu, opus 31.
Kompozicija je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine. U tom ratu, veliki broj ruskih dobrovoljaca se borio na strani Srba.
Priča kaže da je Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio slavnog kompozitora da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata.
Srpske pesme su mu bile inspiracija
Upravo ponet ovim patriotskim motivima Čajkovski je napisao po mnogima njegovo najlepše delo. U njemu, kompozitor opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, zločine na Balkanu, srpsku molbu za pomoć, kao i marš ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.
Kako bi upoznao srpsku tradiciju, Čajkovski je slušao našu narodnu muziku, a čak tri pesme su poslužile kao direktna inspiracija – “Sunce jarko, ne sijaš jednako“, “Prag je ovo milog Srba“ i “Jer puščani prah“ koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića “Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine.
Na kraju, slavnom kompozitoru se delo toliko dopalo da je sam dirigovao na premijernom koncertu u Moskvi. Publici se marš mnogo svideo. Iako je naziv kasnije promenjen u Slovenski marš, originalni naziv dela je bio Srpsko-ruski marš.
