Božićni post traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28 novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, mlečne proizvode i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi”. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi”. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
Zašto postimo?
Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. „Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu.“ Cilj posta je približavanje Bogu to jest zajednica sa Bogom, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih.
Zajednicu sa Bogom postižemo upravo postom u kome je vrhunac pričešće koje predstavlja krajnji cilj zajedničarenja sa Hristom. Post (podvig) po sebi bez pričešća nema smisla, jer se čovek ne spasava svojim trudom i naporom već blagodaću Božijom kroz telo i krv Hristovu (Jn. 6. 53-56). Dakle, postimo jer (Ženik) Hristos nije sa nama a kada je „Ženik sa nama“ (Mt. 9, 15) u praznične dane tada ne postimo.
Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.
Istorija Božićnog posta
Po vremenu nastanka Božićni post je jedan od najstarijih. O njegovom postojanju svedoče već sveti Amvrosije Milanski ( 397) i njegov učenik blaženi Avgustin ( oko 430). Rimski episkop Lav I Veliki ( oko 461) nazivao je Božićni post drevnom ustanovom i žrtvom Bogu za plodove, sabrane tokom leta i jeseni.
U ranoj Crkvi Filipov post je prethodio prazniku Bogojavljenja. Baš tako, danom javljanja Boga u svetu, hrišćani su u to vreme nazivali praznik Rođenja Hristovog. Praznik koji mi danas nazivamo Bogojavljenjem, Krštenje Gospodnje, prisajedinio se „glavnom“ Bogojavljenju, i ugradio se u jedinstveni praznični krug, koji traje nekoliko dana za redom.
Krštenje Hristovo
O tome da su praznici Rođenja i Krštenja u početku bili jedan praznik govori nam i ustrojstvo bogosluženja (službe oba praznika počinju Velikim povečerjem) i postojanja posebnih priprema za obe svetkovine. Na dan uoči praznika, u navečerje, post postaje posebno strog. U manastirima se praktikuje da se tog dana ništa ne jede, dok se mirjani trude da, po svojim mogućnostim, smanje količinu hrane.
Tog dana u crkvi se vrši posebno svečano bogosluženje. Ako je obični dan, onda se čitaju Carski časovi, koji traju duže nego obični, sa fragmentima iz Starog Zaveta (parimejima) i čitanjima iz Apostola i Jevanđelja. Ovi časovi se nazivaju carskim zbog toga što su na njima, u drevna vremena, prisustvovali članovi carske porodice. Večernja (koja se, suprotno običaju, služi ujutro) bez prekida prelazi u Liturgiju svetog Vasilija Velikog, baš kao što to biva i na Veliki Četvrtak u Strasnoj sedmici.
U početku Božićni post nije bio tako dug kao sada. Kod nekih hrišćana je trajao 7 dana, dok je kod drugih trajao nešto duže. Post od četrdeset dana se počeo držati, po svemu sudeći, tek posle Carigradskog sabora 1166. godine, kada je carigradski Patrijarh Luka doneo rešenje po pitanju dužine trajanja posta. Jasnog pravila po tom pitanju nema, priznao je on, ali „moramo…. slediti nepisano crkveno predanje i moramo postiti… od 15. dana novembra (28. novembra po novom kalendaru – Prim. red).
