Aleksa Nenadović, rođen u Brankovini oko 1749. godine, ostavio je dubok trag u istoriji Srbije kao knez tamnavsko-posavske knežine i jedan od istaknutih učesnika u burnim događajima kraja 18. i početka 19. veka. Iako je njegov život bio obeležen hrabrošću i vojničkom čašću, završio je tragično u Valjevu, 23. januara (4. februara) 1804. godine, kao žrtva Seče knezova.
Aleksa je od mladosti pokazivao hrabrost i posvećenost svom narodu. Učestvovao je u austrijskim frajkorima tokom Kočine krajine, gde se istakao svojim ratnim veštinama. Posle 23 meseca borbi, dobio je čin oberlajtnanta i zasluženu penziju od 15 forinti mesečno, koju mu je dodelila Austrija u novembru 1790. godine. Uprkos stranim uticajima, Aleksa je ostao veran svojoj srpskoj zemlji i svom narodu.
Porodica Nenadović, poreklom iz hercegovačkog Birča kod Nikšića, nosila je duh srpske tradicije i slobodarstva. Aleksa je bio otac dvoje istaknutih sinova – prote Mateje Nenadovića i Sime Nenadovića, koji će kasnije nastaviti očevu borbu za slobodu Srbije. Njegov brat, Jakov Nenadović, takođe je bio značajna figura u srpskoj istoriji.
Jedan od najzanimljivijih događaja iz Aleksinog života, koji je opisao njegov sin Mateja u svojim memoarima, jeste bratimljenje sa jednim turskim bimbašom iz Vidina. Kada su Turci pokušali da preotmu Beograd, Aleksa se zatvorio u crkvu i branio grad od osvajača. Upravo taj neobičan čin bratimljenja spasio je njegov život, jer mu je kasnije isti bimbaša pomogao da se izvuče iz opasnosti. To je bila retka pojava u vreme sukoba i nepoverenja, ali je pokazala koliko je Aleksa bio spreman da pruži ruku i neprijatelju kada je bilo potrebno.
Nažalost, Aleksa nije izbegao sudbinu koja je zadesila mnoge srpske knezove tog doba. Valjevski Turci, na čelu sa Asanagom Srebreničkim, planirali su njegovo ubistvo, ali su neuspeli atentati samo povećali tenzije. Krajem januara 1804. godine, Aleksa je uhvaćen u Seči knezova, tragičnom događaju koji je najavio Prvi srpski ustanak. Turci su mu odsekli glavu i postavili je na čardak, kao opomenu drugima. Međutim, Valjevski muslimani, koji su imali dobre odnose sa knezovima, molili su da Aleksini ostaci budu predati porodici. Njegovo telo, bez glave, sahranjeno je pored crkve u Brankovini, ali tu nije bio kraj priče. Živan Jerotić iz Blizonje ukrao je Aleksinu glavu i vratio je njegovoj porodici, koja je, tri dana nakon sahrane, ponovo sahranila telo, ovoga puta u celini.
Aleksa Nenadović, junak sa izrazitom harizmom i jedinstvenom pričom o bratimljenju sa neprijateljem, ostaje simbol vremena kada je Srbija tražila put ka slobodi. Njegova žrtva u Seči knezova, kao i život ispunjen hrabrošću, zaslužuju da budu zapamćeni, baš kao što ga danas podseća ulica u Beogradu koja nosi njegovo ime.
