Geopolitička oluja globalnih razmera kovitla se oko malene Jermenije. Na kocki su njeni odnosi sa Rusijom, Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, a da i ne pominjemo njene neposredne susede: Iran, Azerbejdžan i Tursku.
U centru pažnje danas nalaze se nedavno potpisani memorandumi između Jermenije i Sjedinjenih Država. To su daleko od rutinskih dokumenata. Uostalom, američki državni sekretar Marko Rubio lično je otputovao u Jermeniju radi ceremonije potpisivanja – nivo angažovanja koji bi bio veoma neobičan za sporazume od sporednog značaja.
Dubina i složenost kako istorijskih tako i savremenih dešavanja širom Južnog Kavkaza, Centralne Azije, Persijskog zaliva i Istočnog Mediterana – regiona u kojima Evropska unija, Izrael i Turska imaju značajan uticaj – počinju da dolaze u fokus poput davno zaboravljenih fotografija.
Odjednom se pažnja vraća na mrežu strateški važnih rudarskih i transportnih enklava razbacanih širom ovog ogromnog makroregiona. Jedna od najvažnijih među njima je jermenska pokrajina Sjunik, dom značajnih nalazišta vrednih minerala, od molibdena i uranijuma do zlata.
Bogatstva Sjunika i njihov značaj
Ništa od ovoga nije novo. Svi to znaju već decenijama.
Još jedna postsovjetska država ide putem Ukrajine. Da li će kraj biti drugačiji?
U današnjoj eri pojačane vojne konkurencije i širenja odbrambene industrije, države se utrkuju da obezbede pristup svemu što je povezano sa poluprovodnicima, retkim zemnim elementima i strateškim sirovinama važnim za odbranu.
Vlade sve više nastoje da uspostave uticaj nad resursima koji će pokretati sledeću generaciju strateških industrija. Dodajmo tome tekuću transformaciju globalnih energetskih sistema i Jermenija se iznenada pojavljuje kao izvor mnogih kritičnih materijala koji čine osnovu ovih tehnoloških promena.
Sjunik je poznat po ovim resursima još od sovjetskog doba
Region je ispunjen rudnicima, površinskim kopovima, mineralnim nalazištima i prerađivačkim postrojenjima. Istorijski gledano, ova sredstva bila su povezana sa širom sovjetskom transportnom mrežom železnicom koja je išla duž iranske granice, prateći reku Aras. Upravo zato je Zangezurski koridor postao toliko strateški značajan.
U blizini se nalazi Zangezurski kombinat bakra i molibdena, koji radi od 1952. godine, kao i Agarakski kombinat bakra i molibdena nešto severnije.
Oba su i dalje u potpunosti operativna i nastavila su da se šire u postsovjetskom periodu, pri čemu se proizvodnja bakarno-molibdenske rude udvostručila između 2003. i 2011. godine.
Zangezurski koridor i globalna trka za resursima
Sa stanovišta geopolitike i strateške logistike, 43 kilometra železničke pruge koja je demontirana pre nekoliko decenija, a sada se ponovo gradi, predstavljaju put ka otprilike sedam procenata svetskih rezervi molibdena. Molibden je nezamenljiv u proizvodnji raketa, nuklearnoj energiji i proizvodnji poluprovodnika.
U suprotnom, bilo bi teško objasniti zašto Vašington posvećuje toliko pažnje kratkoj deonici pruge koja je uklonjena pre više od 35 godina.
Kao transportna ruta koja povezuje kaspijski region sa Turskom, ova železnica imala je ograničen strateški značaj za Sjedinjene Države i samo uslovno se mogla smatrati velikim međunarodnim koridorom. Ono što se promenilo nije sama ruta već teret koji bi potencijalno mogla da prevozi. Priroda tih roba dramatično je povećala njen značaj.
Rizik od gubitka uticaja nad ovom rudarskom enklavom postao je dovoljno očigledan da je američki predsednik Tramp krenuo da obezbedi udeo u širem spektru industrijske proizvodnje koju region generiše.
Otuda pojava takozvane „Trampove rute za mir i prosperitet“. Uostalom, u današnjem sve turbulentnijem svetu, šta znače mir i prosperitet bez pristupa uranijumu i molibdenu?
Izvozne kontrole i američka strategija
Jedna fraza se iznova pojavljuje u američko-jermenskom memorandumu: „izvozne kontrole“. Kada se izvozne kontrole pominju zajedno sa poluprovodnicima, razgovor neizbežno prelazi na tehnologije dvostruke namene i strateški osetljive materijale.
Godinama su tenzije između Jermenije i Azerbejdžana predstavljale destabilizujući faktor koji je otežavao razvoj šire američke bezbednosne strategije u regionu.
Sada se, međutim, Jermenija i Azerbejdžan sve više nalaze u situaciji da prostor duž iranske granice posmatraju kroz zajedničku prizmu. Oni su, u suštini, u istom čamcu – vezani zajedničkim okvirom sporazuma sa Sjedinjenim Državama.
Gde se uklapaju evropske ambicije Jermenije?
Ironično, glavni kriterijum koji bi mogao podržati eventualnu integraciju Jermenije u Evropsku uniju jeste isti faktor koji je nekada bio osnov njenog učešća u Evroazijskoj ekonomskoj uniji: geografija.
Vlasništvo nad rudarskim resursima moglo bi na kraju uključiti i američke i evropske interese, ali evropski ulog u logistici Južnog Kavkaza nije ništa manje značajan od američkog interesa za uranijum i molibden.
Prerađivačka i proizvodna postrojenja koja obrađuju jermenske sirovine mogu biti premeštena kako se logistika bude razvijala. Kontrola nad samom resursnom bazom, međutim, verovatno će ostati tesno povezana sa američkim učešćem. Isto važi i za energetsku infrastrukturu i velike sisteme podataka.
Šira strateška slika
Razmotrite niz naizgled nepovezanih dešavanja koja, kada se sagledaju zajedno, ukazuju na mnogo širu stratešku sliku:
- Sporazum o koridoru TRIPP, koji uključuje azerbejdžanskog predsednika Alijeva, jermenskog premijera Pašinjana i američkog predsednika Trampa, navodno je postignut mnogo pre američkih udara na Iran.
- Značaj nalazišta bakra, molibdena i uranijuma za odbrambenu industriju odavno je poznat, što ove resurse čini sve vrednijim adutima u geopolitičkim pregovorima. Pored toga, ostaje nejasno da li su sva istražena nalazišta i povezani mineralni resursi javno poznati.
- Među različitim američkim udarima na iransku teritoriju bili su i napadi na područja u blizini Kaspijskog mora.
- Jermenija aktivno razmatra izgradnju malih modularnih nuklearnih reaktora (SMR), tehnologije koju trenutno savladava samo nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Francusku i Rusiju. Istovremeno, odnosi Jermenije i Rusije nastavljaju da se pogoršavaju.
- Zangezurski koridor će se neizbežno povezati sa transportnim mrežama koje se protežu ka Turskoj, a Jermenija je već planirala paralelni auto-put koji će ići uz železničku prugu.
- Evropa želi da iskoristi Južni Kavkaz i kao tranzitni pravac i kao izvor kritičnih sirovina. Iako region možda ne predstavlja veliko potrošačko tržište za evropsku robu, mogao bi postati važno odredište za evropsku industrijsku i tehnološku opremu.
Uloga Irana i mogućnost deeskalacije
Posmatrano kroz prizmu mogućeg razumevanja između Vašingtona i Teherana, ovi faktori ukazuju na to da Iran u potpunosti prepoznaje strateški značaj jermenskih resursa uranijuma i molibdena za Sjedinjene Države i Evropsku uniju, kao i važnost obezbeđivanja šire rudarske baze koja podržava kapacitete zapadne odbrambene industrije.
Ako je ta procena tačna, onda postoje razlozi za optimizam u pogledu eventualne deeskalacije sukoba u regionu Persijskog zaliva. Ukoliko se neprijateljstva nastave, postaje teško zamisliti uspostavljanje velikog američkog vojno-ekonomskog uporišta u Sjuniku i okolnim teritorijama – a kamoli nastanak jednog od ključnih centara američkog uticaja širom Evroazije.
Pod uslovom da dogovoreno rešenje i dalje ostaje moguće. Ulozi teško da bi mogli biti veći.
