Da li su ljudi zaista hiljadama godina živeli pod suncem – bez krema za sunčanje, bez opekotina? Nauka za to ima odgovore.
Na društvenim mrežama mogli smo pročitati tvrdnju da su naši preci „hiljadama godina živeli pod suncem, radili na njivama, plovili morima, klesali kamen u podne bez krema, bez UV faktora, bez opekotina“. Taj mit o „prirodno otpornom čoveku“, odnosno tvrdnja da su naši preci živeli „bez opekotina“, ne uzima u obzir ogroman raspon boje kože, geografske uslove, kulturološke navike i razvijene metode zaštite.
Ljudi su, zapravo, hiljadama godina ulagali trud da izbegnu prekomerno izlaganje suncu. S tim što su to radili onim čime su raspolagali: mineralima, biljnim uljima, tkaninom i pametnim rasporedom rada.
Evolucija kože – prirodna zaštita koja se menjala
Prvi pripadnici roda Homo sapiens razvili su se u Africi pre oko 300.000 godina, sa tamnijom kožom bogatom melaninom, prirodnim „fiziološkim faktorom zaštite“ od UV zraka. Ova zaštita nije bila apsolutna, ali je značajno smanjivala rizik od opekotina.
Tek kasnije, tokom migracija ka severnijim i oblačnijim predelima (pre oko 70.000 godina), kod populacija koje su živele sa manjim UV zračenjem došlo je do gubitka dela pigmentacije. Time je koža postala svetlija i osetljivija na sunčeve zrake. Šta se zapravo dešavalo, pročitajte i ovde: Evropljani su imali tamniju boju kože do pre 3.000 godina.
Zaštita kože od sunca pre krema iz tube
Praljudi nisu sedeli skrštenih ruku i čekali da im sunce ošteti kožu, već su koristili razne metode kako bi je zaštitili od sunčevih zraka. Arheološki i etnografski dokazi pokazuju da su drevni ljudi koristili oker. Ovaj crveni pigment koristio se najmanje 300.000 godina za ukrašavanje tela, ali i kao zaštita od sunca. Današnja plemena Himba u Namibiji i dalje koriste mešavinu masti i crvenog okera (otjize) kako bi zaštitili kožu od UV zračenja i isušivanja. Više o ovoj temi: Praistorijski ljudi koristili su oker kao zaštitu od sunca.
Takođe su korišćena prirodna ulja i biljne paste. Iako su stanovnici Nila imali tamniju kožu, zaštita od sunca bila je neophodna. Stari Egipćani koristili su mešavinu pirinčanih mekinja, jasmina i lupine. Današnja nauka potvrđuje da pirinčane mekinje apsorbuju UV svetlost, jasmin pomaže u obnovi DNK, a lupina posvetljuje kožu.
Poznato je da su stari Grci i Rimljani mazali kožu maslinovim uljem. Njegov SPF faktor je nizak (oko 8), ali je služilo kao barijera i za hidrataciju kože. U drevnoj Indiji (oko 500. godine p. n. e.) koristio se cink-oksid (pušpanjan) u kremama za negu i zaštitu kože. Ovaj sastojak i danas se koristi u modernim kremama za sunčanje jer odlično blokira UV zrake.
Odeća i zaklon kao prva linija odbrane od sunca
Pre oko 10.000 godina, prelaskom na poljoprivredu, ljudi su provodili više vremena u naseljima. Razvija se „industrija“ zaštite: šeširi, tkanine, šatori, paste od minerala i biljaka. U mnogim kulturama, svetlija koža postaje statusni simbol – znak da ne moraš da radiš napolju.
Rimljani, Grci, Egipćani, persijski ratnici, srednjovekovni seljaci – svi su koristili šešire, turbane, lagane dugačke haljine i tunike kako bi se zaštitili od jakog sunca. Kraljevi, poput Darija Velikog, na reljefima su prikazivani sa pratiocima koji ih štite suncobranima. Mornari su radili u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima, kada je sunce slabije. Ni u jednoj istorijskoj epohi nije bilo „herojski“ provoditi podne na jakom suncu bez zaštite.
Da li su drevni ljudi imali opekotine?
Naravno da su drevni ljudi imali opekotine od sunca. Arheološki nalazi staroegipatskih mumija pokazuju melanome i promene na koži koje ukazuju na dugotrajna UV oštećenja (maligne tumore). U starim medicinskim spisima pominju se kožne bolesti i promene koje danas povezujemo sa suncem.
Svakako, opekotine su verovatno bile ređe nego danas. Naši preci nisu putovali avionom iz zime u tropsko leto. Njihova koža se postepeno navikavala na sunce kako su dani postajali duži i sunčevo zračenje jače.
Ljudi nikada nisu živeli „bez zaštite i bez posledica“ od sunca. Naši preci koristili su ono što su imali – pigmentaciju, zaklon, odeću, biljna ulja i mineralne paste – kako bi se zaštitili. Evolucija, kultura i praksa pokazuju da je svest o štetnosti sunca postojala mnogo pre nego što su se pojavile tube sa kremom.
