Да ли су људи заиста хиљадама година живели под сунцем – без крема за сунчање, без опекотина? Наука за то има одговоре.
На друштвеним мрежама могли смо прочитати тврдњу да су наши преци „хиљадама година живели под сунцем, радили на њивама, пловили морима, клесали камен у подне без крема, без УВ фактора, без опекотина“. Тај мит о „природно отпорном човеку“, односно тврдња да су наши преци живели „без опекотина“, не узима у обзир огроман распон боје коже, географске услове, културолошке навике и развијене методе заштите.
Људи су, заправо, хиљадама година улагали труд да избегну прекомерно излагање сунцу. С тим што су то радили оним чиме су располагали: минералима, биљним уљима, тканином и паметним распоредом рада.
Еволуција коже – природна заштита која се мењала
Први припадници рода Homo sapiens развили су се у Африци пре око 300.000 година, са тамнијом кожом богатом меланином, природним „физиолошким фактором заштите“ од УВ зрака. Ова заштита није била апсолутна, али је значајно смањивала ризик од опекотина.
Тек касније, током миграција ка севернијим и облачнијим пределима (пре око 70.000 година), код популација које су живеле са мањим УВ зрачењем дошло је до губитка дела пигментације. Тиме је кожа постала светлија и осетљивија на сунчеве зраке. Шта се заправо дешавало, прочитајте и овде: Европљани су имали тамнију боју коже до пре 3.000 година.
Заштита коже од сунца пре крема из тубе
Праљуди нису седели скрштених руку и чекали да им сунце оштети кожу, већ су користили разне методе како би је заштитили од сунчевих зрака. Археолошки и етнографски докази показују да су древни људи користили окер. Овај црвени пигмент користио се најмање 300.000 година за украшавање тела, али и као заштита од сунца. Данашња племена Химба у Намибији и даље користе мешавину масти и црвеног окера (отјизе) како би заштитили кожу од УВ зрачења и исушивања. Више о овој теми: Праисторијски људи користили су окер као заштиту од сунца.
Такође су коришћена природна уља и биљне пасте. Иако су становници Нила имали тамнију кожу, заштита од сунца била је неопходна. Стари Египћани користили су мешавину пиринчаних мекиња, јасмина и лупине. Данашња наука потврђује да пиринчане мекиње апсорбују УВ светлост, јасмин помаже у обнови ДНК, а лупина посветљује кожу.
Познато је да су стари Грци и Римљани мазали кожу маслиновим уљем. Његов СПФ фактор је низак (око 8), али је служило као баријера и за хидратацију коже. У древној Индији (око 500. године п. н. е.) користио се цинк-оксид (пушпањан) у кремама за негу и заштиту коже. Овај састојак и данас се користи у модерним кремама за сунчање јер одлично блокира УВ зраке.
Одећа и заклон као прва линија одбране од сунца
Пре око 10.000 година, преласком на пољопривреду, људи су проводили више времена у насељима. Развија се „индустрија“ заштите: шешири, тканине, шатори, пасте од минерала и биљака. У многим културама, светлија кожа постаје статусни симбол – знак да не мораш да радиш напољу.
Римљани, Грци, Египћани, персијски ратници, средњовековни сељаци – сви су користили шешире, турбане, лагане дугачке хаљине и тунике како би се заштитили од јаког сунца. Краљеви, попут Дарија Великог, на рељефима су приказивани са пратиоцима који их штите сунцобранима. Морнари су радили у раним јутарњим и касним поподневним часовима, када је сунце слабије. Ни у једној историјској епохи није било „херојски“ проводити подне на јаком сунцу без заштите.
Да ли су древни људи имали опекотине?
Наравно да су древни људи имали опекотине од сунца. Археолошки налази староегипатских мумија показују меланоме и промене на кожи које указују на дуготрајна УВ оштећења (малигне туморе). У старим медицинским списима помињу се кожне болести и промене које данас повезујемо са сунцем.
Свакако, опекотине су вероватно биле ређе него данас. Наши преци нису путовали авионом из зиме у тропско лето. Њихова кожа се постепено навикавала на сунце како су дани постајали дужи и сунчево зрачење јаче.
Људи никада нису живели „без заштите и без последица“ од сунца. Наши преци користили су оно што су имали – пигментацију, заклон, одећу, биљна уља и минералне пасте – како би се заштитили. Еволуција, култура и пракса показују да је свест о штетности сунца постојала много пре него што су се појавиле тубе са кремом.
