Od kada je krajem 2022. godine predstavljen ChatGPT, stručnjaci i direktori neprekidno upozoravaju da će veštačka inteligencija ukinuti mnoge poslove. Talas otpuštanja u tehnološkom sektoru delovao je kao potvrda tih prognoza, ali nova studija Univerziteta Jejl otkriva drugačiju sliku, pružajući olakšanje zabrinutiim radnicima, piše futurism.com.
Stabilnost uprkos predviđanjima
„Iako je zabrinutost zbog uticaja veštačke inteligencije na tržište rada široko rasprostranjena, naši podaci sugerišu da je ona uglavnom špekulativna“, navodi se u studiji Jejlovog Budget Lab-a, istraživačkog centra za ekonomsku politiku.
Istraživački tim analizirao je podatke o zaposlenosti u poslednjih 33 meseca, od pojave ChatGPT-ja, i uporedio tri grupe radnika sa različitim nivoima izloženosti AI – visokim, srednjim i niskim. Da AI zaista uzrokuje gubitak poslova, očekivao bi se pad zaposlenosti u prve dve grupe, ali to se nije desilo. Procenat radnika u svakoj kategoriji ostao je gotovo nepromenjen, što sugeriše da je uticaj VI, bar za sada, zanemarljiv.
Poređenje sa tehnološkim revolucijama
Tim sa Jejla uporedio je trenutne promene na tržištu rada sa dva ključna istorijska perioda: uvođenjem ličnih računara oko 1984. godine i internet bumom koji je počeo 1996. Cilj je bio da se proceni da li je veštačka inteligencija destabilizujuća na istorijski značajan način.
Rezultati su iznenađujući: stopa promena na tržištu rada nakon pojave VI-a gotovo je identična onoj iz perioda širenja računara i interneta. Drugim rečima, uprkos dramatičnim izjavama tehnoloških lidera o masovnim preokretima, čini se da AI za sada ne izaziva veće potrese od prethodnih tehnologija.
Uticaj na mlade diplomce
Analiza je obuhvatila i visokoobrazovane mlade osobe. Istraživači su uporedili raspodelu poslova među diplomcima od 20 do 24 godine sa onom starijih kolega (od 25 do 34 godine) u sličnoj fazi karijere. Pokazalo se da se struktura poslova poklapa, što znači da AI nije značajno uticao na zapošljavanje tek diplomiranih stručnjaka.
Ipak, u poslednjih nekoliko meseci primećeno je odstupanje od oko šest procenata, ali istraživači to pripisuju trenutno slabijem stanju na tržištu rada, a ne nužno direktnom uticaju veštačke inteligencije.
Šta onda koči tržište rada?
Ako AI nije krivac, šta objašnjava usporavanje zapošljavanja i manjak početničkih pozicija? Stručnjaci navode nekoliko mogućih razloga. Jedan od njih je odluka američke centralne banke (FED) da 2022. poveća kamatne stope, čime je prekinuta era jeftinog kapitala koja je podsticala rizična ulaganja i otvaranje novih radnih mesta u tehnološkom sektoru. Pad broja otvorenih radnih mesta vremenski se više poklapa sa rastom kamatnih stopa nego sa pojavom ChatGPT-ja.
Smanjenje broja početničkih poslova, smatraju neki, fenomen je koji je postojao i pre buma veštačke inteligencije, a mogao bi biti posledica viška visokoobrazovanih kadrova u odnosu na dostupne pozicije. Medijski izveštaji o otkazima zbog VI-a mogli bi biti rezultat preranih reakcija direktora koji su poverovali u pompu oko tehnologije koja u praksi još uvek ima značajne nedostatke.
„Slika uticaja VI-a na tržište rada koja proističe iz naših podataka uglavnom odražava stabilnost, a ne veliku destabilizaciju na nivou cele ekonomije“, zaključuje se u studiji.
Iako generativna veštačka inteligencija verovatno postaje jedna od transformativnih tehnologija, autori zaključuju: „Prerano je reći koliko će ta tehnologija biti destabilizujuća za radna mesta.“
