Trampov mirovni plan za Iran nailazi na otpor jedne ključne grupe: naftne industrije, piše Politiko.
Čelnici naftnih kompanija obraćaju se Beloj kući, državnom sekretaru Marku Rubiju i potpredsedniku DŽ. D. Vensu kako bi protestovali protiv dopuštanja Iranu da naplaćuje trošarinu za prolaz kroz strateški Ormuški moreuz kao uslov mirovnih pregovora, rekao je jedan konsultant iz naftnog sektora koji je želeo da ostane anoniman.
Kaže da su se žalili administraciji zbog novog nameta: „Nismo to morali da radimo ranije – a mislio sam da smo dobili rat“. Odgovor koji su administrativni zvaničnici davali predstavnicima industrije „nije bio hladnokrvan“, dodala je ta osoba. „Više je bilo kao: ‘Da, u redu, zabeležićemo’.“
Predstavnici naftne industrije sastali su se sa visokim administrativnim osobljem u Stejt departmentu kako bi izrazili zabrinutost, rekla je jedna osoba koja je prisustvovala sastanku.
Među njihovim tačkama: Popuštanje iranskom zahtevu dodalo bi 2,5 miliona dolara svakoj pošiljci kroz putarine i veće stope osiguranja, trošak koji bi se preneo na krajnje potrošače. Davanje Iranu kontrole nad Ormuzom moglo bi da postavi presedan za zemlje poput Singapura i Turske da naplaćuju putarine na važnim trgovačkim rutama u Malajskom tesnacu i Bosforu. A plaćanje putarine moglo bi da dovede kompanije u pravnu opasnost zbog kršenja sankcija protiv iranskih zvaničnika.
Prolazak brodovima zasad naplaćuju samo veštački prokopani kanali (npr. Suecki i Panamski), dok se prirodni tesnaci (više) ne naplaćuju. Turska kroz Bosfor i Dardanele ponekad naplaćuje naknade za „bezbednost“ i usmeravanje izrazito velikih brodova koji imaju obavezu da angažuju takvu uslugu.
Tramp ne voli baš konkretna pitanja u vezi sa ovim…
„Predsednik je izuzetno osetljiv na procene uspeha ovog rata, pa se pritisak na predsednika u ovom trenutku smatra rizičnim predlogom“, rekla je osoba koja je bila na sastanku.
Portparolka Bele kuće nije direktno odgovorila na pitanja o tome da li je administracija saslušala predstavnike industrije ili kako će odgovoriti na njihove zabrinutosti, već je ponovila da administracija radi sa „razumnijim“ skupom iranskih predloga.
Iran je „predsedniku i njegovom timu predložio razumniji, potpuno drugačiji i sažetiji plan“, rekla je Trampova portparolka Livit tokom konferencije za novinare, ne navodeći šta se u planu promenilo. „Predsednikove crvene linije oko kraja obogaćivanja uranijuma u Iranu nisu se promenile. A ideja da bi predsednik Tramp ikada prihvatio iranski spisak želja kao dogovor potpuno je apsurdna.“
S obzirom na to da petina globalne snabdevenosti naftom zavisi od Ormuza da bi stigla na tržište, prepuštanje Iranu kontrole nad tim koji brodovi mogu da ulaze i izlaze dodalo bi značajne troškove – i pravnu odgovornost – kompanijama koje su dugo koristile slobodnu plovidbu tim plovnim putem.
Oblik ucene…
Iran već zahteva plaćanje putarine u juanima ili kriptovaluti za tankere koji prolaze kroz tesnac, prema izveštajima nekih medija. Tramp je u utorak rekao da će Sjedinjene Države koristiti iranski plan od 10 tačaka – koji predviđa naplatu putarine od 2 miliona dolara po brodu – kao osnovu za trajno primirje.
„Očekujem ozbiljan otpor, i to ne samo od naftne industrije“, rekao je Džejson Benet, advokat specijalizovan za energetiku i međunarodno pravo u kompaniji Bejker Bots. Ormuz „je otvoreni međunarodni plovni put. Do danas nije priznato iransko zakonsko pravo na kontrolu Ormuškog moreuza. Ne vidim da bi iko to prihvatio“, tvrdi.
Tramp je u utorak rekao da su SAD „veoma daleko od konačnog sporazuma o dugoročnom miru sa Iranom i miru na Bliskom istoku“, dodajući: „Dobili smo predlog od 10 tačaka od Irana i verujemo da je to izvodljiva osnova za pregovore“.
Tramp je razmatrao mogućnost da SAD osnuju „zajedničko ulaganje“ u toj operaciji. „To je ideja koju je predsednik izneo“, rekla je portparolka Livit o Trampovoj ideji o deljenju prihoda od putarina sa Iranom. „I to je nešto o čemu će se nastaviti raspravljati tokom naredne dve nedelje. Neposredni prioritet predsednika je ponovno otvaranje tesnaca bez ikakvih ograničenja, bilo u obliku putarina ili na neki drugi način.“ Drugim rečima, nije rekla ništa konkretno.
Čak i uz prekid vatre objavljen u utorak uveče, saobraćaj kroz Ormuz je i dalje gotovo zaustavljen, rekao je Met Smit, analitičar u kompaniji za praćenje roba i brodova Kpler. Iran je ponovo zatvorio tesnac u sredu nakon što je Izrael napao njegovog saveznika Liban.
Otvaranje Pandorine kutije?
Strani diplomati su takođe izražavali zabrinutost koliko su mogli prema Beloj kući, koja, kako su se žalili, do sada nije pokazala mnogo interesovanja za njihova stanovišta. „Hoće li sledeće biti ruske putarine na Arktiku? Kineske putarine u Južnom kineskom moru?“, rekao je jedan azijski diplomata sa sedištem u Vašingtonu. „Pretpostavljam da će verovatno biti neke vrste protesta ostatka sveta, posebno korisnika tesnaca“, zaključuje.
Drugi diplomati brinu da bi Iran, ako mu se to dozvoli, mogao da naplaćuje putarine nekim brodovima, a da propušta druge koji mu čine političke usluge. Drugi diplomata sa sedištem u Vašingtonu rekao je za Politiko da je „sedam ili više brodova“ koji plove malezijskom zastavom uspelo da prođe kroz tesnac „očigledno bez naplate putarine“.
„Malezija je oduvek bila veoma glasna protiv Izraela, mnogo pre cele ove situacije sa Ormuzom, pa je Teheran verovatno vidi kao prijateljsku zemlju“, rekao je diplomata. „To, plus neutralnost prema američko-izraelskim napadima, verovatno je mnogo pomoglo. Sve to izbegavanje i održavanje dobrih odnosa sa svima, čak i sa zemljama koje Zapad ne voli previše, zaista se isplati kada stvari postanu ovako teške.“
„Tranzitna naknada od 2 miliona američkih dolara po brodu iz iranskog plana od deset tačaka predstavlja dodatni potencijal za ucenu“, rekao je Artur Lihtamer, saradnik u berlinskom tink-tenku Žak Delor centar. „To bi bio izuzetno skup ustupak – i politički i ekonomski“, zaključuje i smatra da većina kompanija neće želeti da plaća trošarinu.
