Na današnji dan, 11. februara 1993. godine, upokojila se srpska pesnikinja Desanka Maksimović /1898-1993/, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se poezija odlikuje toplinom, senzibilnošću, neposrednošću, muzikalnošću i rodoljubljem.
Tim povodom podsećamo vas na stihove koje je srpski duhovni otac, blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, nadahnut njenom poezijom i ličnošću, napisao 1988. godine povodom njenog devedesetog rođendana. Pesma je deo njegove zbirke pesama “U jagnjetu je spas”:
Desanka Maksimović
Povodom devedesetog rođendana
Ko je i šta je ona?
Zgusnuto slovo ili neuvenljiv cvet
Osmeh neba
Nada satkana od planinskog žubora
i mirisa pokošenih trava
tkanje seoske tkalje
u koje se utkiva tihi povetarac
i poljski cvet
Smiraj sunca
jutarnji slavujev poj
Krvava bajka
iz dubina krik!
Prvorođena, zadahnuta dahom Božijim
izatkana u dubinama zemlje
oslobođena svetlošću sunca
Sverodna majka koja rađa
i ostaje djeva
stara koliko svet
obnavljanje svega čega se dotakne
naš stid i naša čistota
i pesma naša
najmilija sestra Vladike Rada
večito detinjstvo
i pomilovanje naše!
Blaženopočivši Mitropolit Amfilohije je svoje sećanje na našu najznačajniju pesnikinju podelio i sa sabranima na tribini „Reč četvrtkom“ Udruženja književnika Crne Gore, koja je održana juna 2018. godine u porti manastira Svetog Simeona Mirotočivog na Nemanjinom gradu u Podgorici, povodom 120. godišnjice njenog rođenja:
“Sveti Sava, Marko Miljanov i Desanka Maksimović su jedna vertikala našega bića. Ovo je treći put da učestvujem u sećanju na nju. Prvi put je to bilo povodom devedesetogodišnjice njenog života u Pančevu, kada sam bio episkop u Banatu. Onda smo organizovali veče njoj posvećeno, a drugi put je to bilo iste te 1988. godine u Udruženju književnika Srbije. Tamo je bila i ona prisutna i ja sam pred njom pročitao svoju pesmu njoj posvećenu.
Ona je po svom smirenju reagovala u smislu: pa gde si to našao da o meni tako nešto napišeš? A ja sam to posle tog susreta u Pančevu, nadahnut njenim likom, zabeležio. Mislim da je to jedan od pokušaja da se oslika njen lik, njena ličnost. Ono što je ona bila, i kao čovek i kao stvaralac, i kao pesnik. Ona je jedna od retkih ličnosti koje sam srio u životu sa takvom čistotom i takvom dobrotom.
Sa takvim smirenoumljem i smirenošću stajala je ona tu, u Udruženju književnika Srbije, na toj večeri, kao da se uopšte to nje ne tiče što je neko hvali, nego kao da je to neko drugi o kome se govori. A već je bila starica od devedeset godina. Pa, eto, milo mi je da i preko ove pesme ona bude večeras ovde među nama i sa nama, i baš na ovome mestu.
Desanka je bila istoga duha kao Marko Miljanov, koji je bio istoga duh sa Svetim Savom. Jedna izuzetna ličnost, dobro je što smo i mi sa njom, što je se sećamo, i što se ona nas seća.”
