Znati odmarati, ali na pravi način, istinski, veština je kojom danas malo ko vlada – većina nas misli da je ležanje u krevetu uz „skrolovanje“ društvenih mreža ili gledanje televizije odličan način da se odmorimo odmora, kao i odlazak na hajking ili sa društvom na večeru i piće.
U stvarnosti, odmor, ili kako ga zapadni eksperti nazivaju deep rest (eng. duboki odmor), bi trebalo da podrazumeva potpuno isključivanje, odnosno stanje u kome mozak i telo sinhronizovano analiziraju okruženje i zaključuju da pretnji nema i da režim pripravnosti može da se deaktivira.
Ćelije koje su pod stalnim stresom odumiru i do 60 procenata brže, upozoravaju naučnici
„Takozvani deep rest nije samo način relaksacije – to je psihofizičko prebacivanje nervnog, endokrinog i imunološkog sistema u stanje potpune sigurnosti“, pojašnjava psiholog Aleksandra Krosvel, koja je i uvela taj termin u stručnu praksu, a prenosi ruski portal TekInsajder. Značaj „dubokog odmora“ dokazan je i naučnim istraživanjima: ćelije koje su se u laboratorijskim uslovima podvrgavale dejstvu hormona stresa sagorevale su energiju 60 procenata brže od onih koje im nisu bile izložene, odnosno koje su „odmarale“, zbog čega su i brže starile i odumirale.
„Duboki odmor“: Da li je (i zašto nije) dovoljno samo ležati i zuriti u jednu tačku
Koncept „dubokog odmora“ u opštem slučaju podrazumeva poseban pristup. Dakle, nije dovoljno samo ne raditi ništa, već pronaći „prekidač“ u glavi pomoću koga će biti moguće ubediti mozak i telo da je sve u redu i da ne postoji ništa što mir u tom trenutku može narušiti.
Među najefikasnijim pristupima jesu vežbe sporog, dubokog disanja, koje aktiviraju parasimpatički sistem i uvode telo u stadijum odmora. Naravno, postoje i oni kojima ova praksa ne pomaže, već naprotiv – odmaže, te je najvažnije zapravo slušati svoje telo i prilagoditi se njegovim potrebama.
