Uvođenje dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju bila je tema Odbora za prava deteta u Skupštini Srbije. Deca su u 2023. godini počinila više od 2.500 krivičnih dela, a u godini pre toga, centri za socijalni rad evidentiraju više od 6.000 dece sa problemima u ponašanju.
Da deca sa sitnih prekršaja ili sukoba sa vršnjacima, roditeljima i školskim autoritetima ne pređu na krupnije delikte, to bi bila glavna, preventivna uloga dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju. Javno slušanje Odbora za prava deteta održano je kako bi se pribavile neophodne informacije i stručna mišljenja za uvođenje usluge dnevnog boravka, koja je u nadležnosti lokalnih samouprava.
„Odbor za prava deteta posvećuje posebnu pažnju temi koja se odnosi na prevenciju i sprečavanje svih oblika nasilja koje uključuje decu. Tu su, između ostalog, prepoznati problemi dece u sukobu sa zakonom, kako one koja su krivično odgovorna tako i one koja nisu, a nemaju odgovarajuću podršku porodice i zajednice“, rekla je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.
„Mi znamo da u svakodnevnoj praksi upravo nedostatak ovakve institucije je izazvao mnoge probleme, jednostavnije rečeno, nije se znalo šta sa tom decom raditi. Kada se sistem uveže, siguran sam da će za vrlo kratko vreme to pokazati određene rezultate“, kaže Zoran Pašalić, zaštitnik građana.
Težak put do licence i manjak stručnjaka
Ideja da se uvedu dnevni boravci za decu sa problemima u ponašanju nije nova. U Beogradu, gde nema ustanove tog tipa, odluka da se usluga pokrene doneta je 2023. godine. Međutim, težak put do licence i manjak stručnjaka koji bi radili sa decom, neki su od razloga što se na pokretanje usluge još čeka.
Advokat Jelena Drenča je rekla da aktuelni pravilnik predviđa da jedan stručni radnik može da radi samo sa pet korisnika.
„Kada se ima u vidu da gradski Centar za socijalni rad evidentira 2.600 dece sa problemima u ponašanju u sukobu sa zakonom za 2023. godinu, jasno je da je potreban ogroman broj stručnih radnika, a organizacije koje se tom uslugom bave nemaju kapaciteta da zaposle veliki broj ljudi osim ako im grad Beograd u tome ne pomogne“, dodaje Drenča.
Četiri licencirana dnevna boravka za decu
U Srbiji postoje četiri licencirana dnevna boravka za decu sa problemima u ponašanju – u Boru, Kruševcu, Kragujevcu i Kraljevu, gde trenutno rade sa dvanaestoro dece, uzrasta od 10 do 15 godina.
„Sam standard usluge jeste visok i usluga je malo skuplja, grad Kraljevo izdvaja budžetska sredstva i sufinansira jedan deo ove usluge. Važno je reći da je što se tiče dnevnog boravka pokrenut klub za mlade i to je jedna od preventivnih aktivnosti i pokazalo se na teritoriji našeg grada da je jako bitno uvezivanje sistema socijalne zaštite i obrazovnog sistema“, kaže Biljana Zorić Dimić, direktorka SOS Dečjeg sela Kraljevo.
U boravku se uče socijalne veštine
Predviđeno je da u dnevnom boravku budu dva do četiri sata, međutim, ostanu i duže. Za mnoge boravak postane sigurno mesto gde polako uče socijalne veštine koje im nedostaju.
„Mladima treba zapravo da budu prihvaćeni. Oni kad dođu u dnevni boravak osećaju da su uzročnici i da su glavni problem, a oni kada dođu ovde mi jednostavno prihvatimo tu decu takva kakva jesu, damo im neko poverenje i radimo na odnosu da bi kroz taj odnos zaista mogli da pravimo neke promene“, kaže Svetlana Jovanović, specijalni pedagog SOS Dečjeg sela u Kraljevu.
Najznačajnija je, kažu, povratak u klupe i odluka da se škola završi. Na putu do toga, naglašavaju važnu ulogu roditelja, sa kojima se takođe radi u dnevnim boravcima, individualno ili zajedno sa decom. Neki upravo tu nauče da se međusobno čuju i razumeju.
