Знати одмарати, али на прави начин, истински, вештина је којом данас мало ко влада – већина нас мисли да је лежање у кревету уз „скроловање“ друштвених мрежа или гледање телевизије одличан начин да се одморимо одмора, као и одлазак на хајкинг или са друштвом на вечеру и пиће.
У стварности, одмор, или како га западни експерти називају deep rest (енг. дубоки одмор), би требало да подразумева потпуно искључивање, односно стање у коме мозак и тело синхронизовано анализирају окружење и закључују да претњи нема и да режим приправности може да се деактивира.
Ћелије које су под сталним стресом одумиру и до 60 процената брже, упозоравају научници
„Такозвани deep rest није само начин релаксације – то је психофизичко пребацивање нервног, ендокриног и имунолошког система у стање потпуне сигурности“, појашњава психолог Александра Кросвел, која је и увела тај термин у стручну праксу, а преноси руски портал ТекИнсајдер. Значај „дубоког одмора“ доказан је и научним истраживањима: ћелије које су се у лабораторијским условима подвргавале дејству хормона стреса сагоревале су енергију 60 процената брже од оних које им нису биле изложене, односно које су „одмарале“, због чега су и брже стариле и одумирале.
„Дубоки одмор“: Да ли је (и зашто није) довољно само лежати и зурити у једну тачку
Концепт „дубоког одмора“ у општем случају подразумева посебан приступ. Дакле, није довољно само не радити ништа, већ пронаћи „прекидач“ у глави помоћу кога ће бити могуће убедити мозак и тело да је све у реду и да не постоји ништа што мир у том тренутку може нарушити.
Међу најефикаснијим приступима јесу вежбе спорог, дубоког дисања, које активирају парасимпатички систем и уводе тело у стадијум одмора. Наравно, постоје и они којима ова пракса не помаже, већ напротив – одмаже, те је најважније заправо слушати своје тело и прилагодити се његовим потребама.
