Mislim da je u neku ruku sve ovo oko “briselsko-londonsko-republikanskog sabotiranja presvetog Trampa mirotvorca” već viđeno, možda u nešto drugačijem formatu doduše – mir koji samo što nije pojavljuje se kao motiv već ko zna koji put ove godine, obično onda kada vidimo front pred kolapsom na strateški značajnim tačkama.
Što se tiče pozicije aktera, mislim da bismo situaciju mogli sagledati ovako nekako — ukoliko je Vašington zaista zainteresovan za okončanje sukoba, mislim da to može biti samo zato što je procenjeno da Evropa ne može istovremeno i sponzorisati kijevski režim, i raditi na sopstvenim pripremama za budući rat sa Rusijom.
Takva situacija bila bi katastrofalna po strategiju Vašingtona – ukoliko se Amerikanci preusmere na Kinu, a Evropa nije u stanju da nastavi da održava sukob na nivou na kom će Rusija trpeti kontinuirane gubitke, onda kada trenutak globalnog sukoba dođe, Evropa će biti već toliko oslabljena, da neće biti izgleda da nanese ikakvu stvarnu štetu Rusiji. To bi ostavilo SAD pred vrlo neprijatnim izborom – da li ući u rat na dva fronta što američka strategija vidi kao put u poraz, ili se pomiriti sa tim da će Rusija ostati druga svetska sila.
Moguće implikacije takvog scenarija
No, u toj situaciji, Vašington se može suočiti i sa katastrofalnijim ishodom — ukoliko Evropa bude iscrpljena (neefikasnim) sponzorisanjem Kijeva, onda Moskva može odlučiti da direktno podrži Peking. U tom slučaju čitav kolektivni Zapad praktično se nalazi na gubitničkoj strani.
Za Evropu, s druge strane, gubitak američke podrške bez Ukrajine kao aduta za kakav-takav nastavak angažmana znači ostajanje jedan na jedan sa antagonizovanom Rusijom što niko, naravno, ne želi.
Najzad, i najbitnije, pozicija Moskve ostaje ista — pregovaramo, ali bez zamrzavanja linije fronta, bez gestova dobre volje, bez novog Minska. A, ovakva pozicija na prvom mestu rezultat je pozitivnog razvoja situacije u zoni SVO.
Sve ovo, rekao bih, moglo bi se razmatrati pod pretpostavkom da je Vašington zaista voljan da isforsira mir. No izmene plana i preterani publicitet čitave situacije navode na misao da to nije nužno slučaj i da još jednom vidimo samo kupovinu vremena i testiranje ruske pozicije sa ciljem pronalaska nekog minimuma ustupaka koji bi i Kijevu i Zapadu omogućio preko potrebni strateški predah.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
