Veliki praznik i veliku radost Crkva Hristova slavi na dan rođenja Presvete Bogorodice (Mala Gospojina). Ovaj dan veliki je za čitavu vaseljenu. Ovoga dana rođena je najčudesnija ličnost posle Gospoda Hrista – Presveta Bogorodica. U njoj se ispunilo obećanje koje je Bog dao Adamu, koje je kasnije ponavljao kroz usta svetih proroka Svojih, obećanje o najčudesnijem očovečenju Boga Logosa, Sina Božjeg, Jednog od Svete Trojice.
U rođenju Prevete Bogorodice ovaj zavet Božji, ovaj najbitniji događaj za ceo svet, počeo je da se ispunjava. Presveta Bogorodica je postala najsvetije i najsvetlije oličenje najuzvišenije čistote koju je čovečanstvo prinelo Bogu u svom podvižničkom i trudbenom životu, životu u pobožnosti, u postu, u molitvi i u svakom drugom bogougađanju. Presvete Bogorodica je toga radi postala vrata kroz koja je Gospod Isus Hristos ušao u ovaj svet i spasao rod naš.
Presveta Bogorodica je zbog svoje čednosti i čistote i savršenstva postala znak blagovoljenja Božjeg i to onog najvećeg koje se ne može nikada do kraja shvatiti, blagovoljenja po kome Jedinorodni Sin Božji kroz nju, Prečistu Djevu, postaje Jedan od nas, tj. čovek u svemu sličan nama, osim u grehu.
Slavljenjem rođenja Presvete, mi slavimo sve te njene čudesne osobine i njena sveta i bogougodna dela, koja će biti od spasiteljnog značaja za čitav rod ljudski. Zbog svega toga prepodobni Justin Ćelijski objavljuje o ovom prazniku sledeće:
„Ovaj današnji veliki Sveti Praznik nosi radost cele vaseljene, kako se veli u divnoj pesmi: danas Presveta Bogomajka uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu! Kao da je Bog proteran sa zemlje – i jeste proteran sa zemlje. Bog je proteran sa zemlje od nas ljudi, od prve pramajke naše Eve. Presveta Djeva vraća Boga u svet.“
Zbog tolikog značaja koji Presveta ima u podvigu i delu spasenja roda Adamovog, roda ljudskog, Sveti Justin o njoj dodaje i sledeće:
„Nikada kraja i nigde kraja pesmama u slavu Njenu, Njenog velikog podviga, Njenog bezgrešnog života. Zaista, Ona nam je donela lek od smrti, a to je najvažnija potreba i najveća Blagovest za sva ljudska bića. Smrt, užas nad užasima, a Bogomajka rodila Boga! Danas se u troparu veli da je radost zasijala celome svetu, jer se rodila Ona Koja je rodila Pobeditelja smrti – Gospoda Hrista! Da, samo Ona bezgrešna, samo Ona sva Prečistaja, sva čista, čistija od Heruvima i Serafima, donela je tu veliku radost nama ljudima na zemlji, ljudima koji su proterali Boga sa zemlje. U ovome svetu mnogo je bolesti, ali najstrašnija bolest je smrt. Presveta Bogomajka, eto, javlja se kao prvi istinski lekar koji leči od smrti, jer leči od greha, leči od svega demonskog i vraća čoveka Bogu. Zaista, Ona je uselila, uvela Boga u ovaj svet i u čoveka, oboje.“
A sveti vladika Nikolaj sažeto o nadahnuto opisuje događaj rođenja Presvete Bogorodice sledećim rečima:
„Sveta Djeva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska, i time već predobražavaše Onoga, koji će se iz nje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.“
O Presvetoj Bogorodici čije rođenje danas slavimo, putevoditeljki roda ljudskog na putu spasenja i večnog života, koji imamo u Sinu njenom, Gospodu i Bogu Isusu Hristu, sveti Justin dodaje i sledeće probrane reči:
„Jer, Presveta Bogomajka svakoga od nas vodi putem spasenja, putem velike radosti koju nam je danas donela, da bismo mi zaslužili, donekle zaslužili svojim podvizima, svojim molitvama, iako slabi i nemoćni, da bi zaslužili Nebesko Carstvo, radi koga je Gospod i došao u ovaj svet da nam ga da; da ga mi ostvarimo kroz sav svoj život, da bi još ovde na zemlji živeli Nebom i služili Gospodu Hristu, a to možemo uvek sa uspehom samo ako smo vođeni i predvođeni Presvetom Bogomajkom, Kojoj čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.“
