Severni morski put, ili „polarni put svile“, pomoći će povećati isporuke ruskih sirovina iz Arktika u Kinu, rekao je za Izvestiju ruski ambasador u Kini Igor Morgulov. To otvara pristup obećavajućim arktičkim projektima, uključujući one u energetskom i resursnom sektoru.
Postojeća zajednička ulaganja u proizvodnju ukapljenog prirodnog plina (LNG) već su u funkciji, a razmatraju se i dodatne inicijative, naglasio je ambasador. Prema rečima stručnjaka, to bi moglo dovesti do razvoja međuregionalnih brodskih ruta do Kine preko severnih luka duž Severnog morskog puta.
“Kina je već saučesnik u našim kompleksima za proizvodnju LNG-a, a u budućnosti bi se mogle upogoniti i druge zajedničke inicijative. U tom kontekstu, Severni morski put nije samo saobraćajni koridor, već ključna veza između kineskog tržišta i resursne baze ruske arktičke zone”, rekao je ambasador.
Zajednički projekti
Odluku o unapređenju Severnog morskog puta lično su doneli predsednik Vladimir Putin i predsednik Si Đinping u maju 2024., nakon državnog poseta ruskog predsednika Kini. Obostrani interes za razvoj Severnog morskog puta je razumljiv, posebno u kontekstu pritisaka povezanih sa sankcijama koji remete globalne lance opskrbe, pišu ruske novine.
Kina je takođe zainteresovana za unapređenje severnog koridora, primetio je Morgulov, navodeći nekoliko jasnih prednosti za Peking. Prvo, to je ekonomski korisno. Drugo, poslednjih godina kinesko privreda zahteva veću diverzifikaciju svojih trgovinskih i saobraćajnih ruta.
“Ključna korist leži u smanjenju troškova prevoza – tranzit preko Arktika između istočne obale Kine i sjevernoeuropskih luka kraći je 15-20 dana od tradicionalne rute preko Sueskog kanala. To rezultuje gotovo dvostrukom uštedom vremena i troškova goriva za pošiljke do Kine – što je posebno važno za ruski izvoz.”
Ova rastuća potražnja već je vidljiva u podacima. U 2024. godini kineske brodarske firme obavile su 14 putovanja i prevezle ukupno 176.000 tona kontejnerskog tereta, što je gotovo dvostruko povećanje oba merila u usporedbi s 2023. godinom, dodao je Morgulov.
Put bez leda do 2050.?
Severni morski put, za koji neki analitičari očekuju da će “biti bez leda do 2050.”, poslednjih je godina privukao posebnu pažnju i Kine i Rusije. Rastuća uključenost Kine u Severnom morskom putu očituje se u njenoj Beloj knjizi o Arktiku iz 2018. i 14. petogodišnjem planu, koji naglašavaju kinesku predanost saradnji u polarnoj regiji. Kineski interes nazvan je kao “Polarni put svile”, komponenta inicijative Pojas i put na Arktiku. Cilj joj je uspostaviti nove morske rute kroz Arktički okean, iskorištavajući potencijal regije za globalnu trgovinsku povezanost i promovisati istraživanje Arktika, piše The Diplomat. Istovremeno, Rusija snažno pojačava flotu ledolomaca na nuklearni pogon, dok se sve više leda topi zbog klimatskih promena.
Kada je reč o sveukupnom transportu robe ovom morskom rutom, ona beleži rast svake godine. Severni morski put (NSR) zabeležio je rekordnih 37,9 miliona tona prevezenog tereta 2024. godine, što je povećanje od 1,6 miliona tona u odnosu na 2023. godinu. U 2023. godini ukupni volumen tereta iznosio je 36,254 miliona tona, a u 2022. godini 34 miliona tona, piše Interfax.
