Poodmakle godine predsednika Džozefa Bajdena i gafovi nisu jedine stvari koje ugrožavaju njegov ponovni izbor. Još jedan ozbiljan problem je njegova dugogodišnja nesposobnost da vidi svet kakav jeste, piše novinar Simor Herš u svom blogu.
Naime, piše Herš, od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini Bajden se nije potrudio da dogovori sastanak jedan na jedan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Odvojenost od stvarnosti američkog predsednika bila je jasno vidljiva u martu, kada je održao govor o stanju nacije i kada je sukob u Ukrajini predstavio kao egzistencijalnu krizu koja dovodi u pitanje budućnost Amerike.
Herš navodi da, iako je Amerikancima lako da ne vole Putina, u američkoj obaveštajnoj zajednici ima onih koji veruju da Amerika snosi sopstvenu odgovornost za Ukrajinu.
Putin i njegovi prethodnici u Moskvi su tri decenije – od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. – posmatrali kako Severnoatlantski savez (NATO) dodaje zemlje članice koje su dovele NATO na prag Rusije. Putinov očigledan strah kada je Bajdenova administracija stupila na dužnost – da će Ukrajina biti sledeća – mogao je biti ublažen sa nekoliko reči Vašingtona. Ali ništa nije dolazilo od Bajdena i njegovih ključnih saradnika za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost.
Uz to, postoji zabrinutost među nekima unutar američke obaveštajne zajednice oko onoga što se smatra Bajdenovim iracionalnim stavovima o Rusiji i Putinu, koji datiraju još iz njegovih dana u Senatu.
Jedan dugogodišnji visoki američki zvaničnik nedavno je rekao da Bajden vidi Putina kao „anđela smrti“ – nekoga, objasnio je zvaničnik, „ko će pokušati da vas prevari da poverujete da je on dobra osoba“.
Bajdenu se u njegovom tvrdokornom stavu prema Rusiji pridružuju njegova dva viša spoljnopolitička pomoćnika – državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, od kojih su obojica majstori u odavanju informacija prijateljskim novinarima.
Pošto nije uspeo u nedavnim pregovorima sa Izraelom i Hamasom da postigne prekid vatre i oslobađanje talaca u Gazi, Blinken se prošle nedelje vratio iz posete Ukrajini sa preporukom – koja je brzo objavljena – da Bela kuća treba da ublaži svoju sadašnju zabranu i, kako je izvestio „Njujork tajms“, proširi izgubljeni rat dozvoljavajući ukrajinskoj vojsci da gađa ciljeve unutar Rusije.
„Njujork tajms“ je primetio da predsednik i njegovi pomoćnici veruju da postoji crvena linija koja bi, ako bi se prešla, izazvala oštru reakciju Putina, iako ne znaju gde i šta bi ta crvena linija mogla da bude, niti znaju „kakva reakcija može da se očekuje“.
Takvo je slučajno stanje spoljne politike Bajdenove administracije, piše Herš.
Amerika je, u godinama dok je Bajden bio na vlasti, potrošila 175 milijardi dolarana sukob koji se ne može i neće dobiti. Pitanje Ukrajine će se rešiti samo diplomatijom – ako razum prevlada u Kijevu i Vašingtonu – ili pak ogromnim porazom ukrajinske vojske sa nedovoljno ljudi, nedovoljno obučene i loše opremljene.
Poslednjih nedelja nekoliko ukrajinskih borbenih brigada je stavilo do znanja svojim pretpostavljenima da više neće učestvovati u nečemu što bi bila samoubilačka ofanziva protiv bolje obučenih i bolje opremljenih ruskih snaga, preneo je Herš svoje razgovore sa vojnim zvaničnicima.
„Putin igra dugu igru. Obezbedio je Krim i četiri ukrajinske pokrajine… Harkov je njegova sledeća nagrada. Sada će povući mat potez“, rekao je Heršu jedan visoki američki zvaničnik. Sveopšti napad na Harkov doći će u vreme koje Putin odabere, rekao je savetnik. „Sada se bori za pregovaračku poziciju u obračunu sa Trampom, za koga misli da će pobediti“ na izborima u novembru.
U međuvremenu, Vladimir Zelenski, čiji je petogodišnji predsednički mandat istekao ove nedelje vodi kampanju u novinskim i televizijskim intervjuima za više američkih projektila sposobnih da pogode ciljeve duboko u Rusiji, za borbene avione F-16, za više protivvazdušnih raketa i za podršku trupa od NATO-a koja je malo verovatno da će doći.
U intervjuu za „Njujork tajms“ ove nedelje, Zelenski je govorio o svojoj deci i iscrpljenosti. Ako je sa zahvalnošću govorio o paketu pomoći od 61 milijardu dolara koji je Kongres odobrio prošlog meseca, novine to nisu objavile.
