Поодмакле године председника Џозефа Бајдена и гафови нису једине ствари које угрожавају његов поновни избор. Још један озбиљан проблем је његова дугогодишња неспособност да види свет какав јесте, пише новинар Симор Херш у свом блогу.
Наиме, пише Херш, од почетка Специјалне војне операције у Украјини Бајден се није потрудио да договори састанак један на један са руским председником Владимиром Путином.
Одвојеност од стварности америчког председника била је јасно видљива у марту, када је одржао говор о стању нације и када је сукоб у Украјини представио као егзистенцијалну кризу која доводи у питање будућност Америке.
Херш наводи да, иако је Американцима лако да не воле Путина, у америчкој обавештајној заједници има оних који верују да Америка сноси сопствену одговорност за Украјину.
Путин и његови претходници у Москви су три деценије – од поновног уједињења Немачке 1990. – посматрали како Северноатлантски савез (НАТО) додаје земље чланице које су довеле НАТО на праг Русије. Путинов очигледан страх када је Бајденова администрација ступила на дужност – да ће Украјина бити следећа – могао је бити ублажен са неколико речи Вашингтона. Али ништа није долазило од Бајдена и његових кључних сарадника за спољну политику и националну безбедност.
Уз то, постоји забринутост међу некима унутар америчке обавештајне заједнице око онога што се сматра Бајденовим ирационалним ставовима о Русији и Путину, који датирају још из његових дана у Сенату.
Један дугогодишњи високи амерички званичник недавно је рекао да Бајден види Путина као „анђела смрти“ – некога, објаснио је званичник, „ко ће покушати да вас превари да поверујете да је он добра особа“.
Бајдену се у његовом тврдокорном ставу према Русији придружују његова два виша спољнополитичка помоћника – државни секретар Ентони Блинкен и саветник за националну безбедност Џејк Саливен, од којих су обојица мајстори у одавању информација пријатељским новинарима.
Пошто није успео у недавним преговорима са Израелом и Хамасом да постигне прекид ватре и ослобађање талаца у Гази, Блинкен се прошле недеље вратио из посете Украјини са препоруком – која је брзо објављена – да Бела кућа треба да ублажи своју садашњу забрану и, како је известио „Њујорк тајмс“, прошири изгубљени рат дозвољавајући украјинској војсци да гађа циљеве унутар Русије.
„Њујорк тајмс“ је приметио да председник и његови помоћници верују да постоји црвена линија која би, ако би се прешла, изазвала оштру реакцију Путина, иако не знају где и шта би та црвена линија могла да буде, нити знају „каква реакција може да се очекује“.
Такво је случајно стање спољне политике Бајденове администрације, пише Херш.
Америка је, у годинама док је Бајден био на власти, потрошила 175 милијарди доларана сукоб који се не може и неће добити. Питање Украјине ће се решити само дипломатијом – ако разум превлада у Кијеву и Вашингтону – или пак огромним поразом украјинске војске са недовољно људи, недовољно обучене и лоше опремљене.
Последњих недеља неколико украјинских борбених бригада је ставило до знања својим претпостављенима да више неће учествовати у нечему што би била самоубилачка офанзива против боље обучених и боље опремљених руских снага, пренео је Херш своје разговоре са војним званичницима.
„Путин игра дугу игру. Обезбедио је Крим и четири украјинске покрајине… Харков је његова следећа награда. Сада ће повући мат потез“, рекао је Хершу један високи амерички званичник. Свеопшти напад на Харков доћи ће у време које Путин одабере, рекао је саветник. „Сада се бори за преговарачку позицију у обрачуну са Трампом, за кога мисли да ће победити“ на изборима у новембру.
У међувремену, Владимир Зеленски, чији је петогодишњи председнички мандат истекао ове недеље води кампању у новинским и телевизијским интервјуима за више америчких пројектила способних да погоде циљеве дубоко у Русији, за борбене авионе Ф-16, за више противваздушних ракета и за подршку трупа од НАТО-а која је мало вероватно да ће доћи.
У интервјуу за „Њујорк тајмс“ ове недеље, Зеленски је говорио о својој деци и исцрпљености. Ако је са захвалношћу говорио о пакету помоћи од 61 милијарду долара који је Конгрес одобрио прошлог месеца, новине то нису објавиле.
